Zajedno sa MMV bio sam 28. decembra 2002. kod Đinđića, u njegovoj rezidenciji na Dedinju, i imao priliku da čujem poverljive instrukcije koje je on tada dao povodom moguće prodaje „Novosti“.

Dakle, potrebna je istinska vera a ne racionalno promišljanje. Potrebna je poslušnost i pokornost. Ukoliko budemo istrajni u politici pokoravanja, naši i neprijateljski ciljevi će se poklopiti. Time neizostavno dokazujemo da smo najiskreniji vernici.

Iza prohujale skupštinske rasprave o Srebrnici ostali smo razgolićeni u svim svojim starim podelama, kao posle letnje oluje koja nas na otvorenom prostoru zatiče nespremne zadižući, cepajući i kvaseći naše nove i najnovije političke odežde.

Činjenica da se tokom dvoipomesečne javne rasprave o bošnjačkoj deklaraciji niko od predlagača uopšte nije ni bavio srpskim žrtvama, niti je uložio trud da o njima pripremi tekst bilo kakve vrste, sada je jasno isplivala na videlo.

Pozivanje na liderstvo je dobro ako je potkrepljeno unutrašnjom političkom stabilnošću. Ali kakvo je to liderstvo države Srbije ako u rešavanju problema KiM i pitanjima regionalne saradnje prepuštamo inicijativu drugima a mi se borimo sa posledicama?

Jasno je da se iza rezolucije – koja je predložena pod firmom predsednika Tadića – nalazi u stvari neko drugi i da je, samim tim, to mera koja služi tuđem interesu. Ona može da bude samo u funkciji politike onih koji su je naručili ili naredili.

Između Beograda i Bošnjaka stoji genocid, tvrdi muftija? Bogami, stoji nekoliko genocida, ako ćemo iskreno. A veliko je pitanje da li se ovaj navodni srebrenički, jedini za čiju se osudu muftija zalaže može meriti sa zaboravljenim i omalovažavanim prethodnicima.

Važno je da se na neki način kanališe nezadovoljstvo koje ključa u takoreći svakom građaninu ponaosob. Vlast ili radi za interes naroda, ili je treba smeniti. U ovom trenutku nemogućno je popraviti sve što je ona pokvarila, ali joj treba onemogućiti da stvara veću štetu.

Bitna je priča sudjelovanja Kosovara u ratu u Hrvatskoj na strani Hrvatske. Agim Čeku je general Hrvatske vojske, kao i mnogi drugi koji su bili vojnici HV-a, preko Hrvatske su naoružavani i financirani.

U saopštenju kojim konačno potvrđuju da neće graditi teniske terene u Kragujevcu Đokovići navode da su na to primorani političkim pritiscima. Tu opet dolazimo na teren koji je zbog budućnosti sporta i dece trebalo izbeći.