Sa ideologijom socijalizma na široka vrata izbačen je i dotadašnji sistem vrednosti, a na mala vrata nekritički se usvajaju veoma sumnjive tzv. vrednosti zapadnog sveta. Zbog opšteg stanja u društvu mnoge je zahvatilo razočarenje, bes, frustracija.

Problem je u tome da je u Srbiji redovan redosled poteza onaj koji uključuje medijski pritisak na sve sfere javnog života. Predstavnici vlasti, mediji, čak i najviši funkcioneri koji koordinišu rad pravosudnih organa smatraju svojom dužnošću da određuju i razrezuju presude.

Tadić je evoluirao ali regresijom, tj. deevoluirao je. Umesto relativno prihvatljivih stavova od pre nekoliko godina, predsednik Srbije je zauzeo u svojoj pedeset trećoj godini potpuno štetan stav, stav suprotan onom koji je imao u pedeset drugoj godini života.

Možda je o tome trebalo razmišljati ranije, pa bi se na primer umesto porodične šetnje, mnogo jača poruka vlasti mogla uputiti tako što bi 10. oktobra ulice bile prazne, a zatim 11. oktobra organizovane velike demonstracije povodom posete Hilari Klinton.

Način na koji države određuju obim zabrana slobode govora u svojim unutrašnjim krivičnim pravima jasno govori o vrednosnom ustrojstvu koje one slede. Razlika između tih pristupa može da ukaže na razliku koju pojedina društva pridaju dostojanstvu društvenih grupa...

Veći deo policije ja na našoj strani, ali zbog pritisaka režima i straha od odmazde, oni zasad još izvršavaju sramni zadatak. Nadam se ne još dugo, a ukoliko dođe do hapšenja, možemo računati na pomoć velikog broja javnih ličnosti i intelektualaca.

U Srbiji ima više nego dovoljno sposobnih ljudi da vode državu ka pravom putu, onom koji će donositi korist svim građanima Srbije. Oni moraju da izađu iz stidljive svakodnevne monotonije i budu hrabri da čine izvanredna dela! Imamo alternativu, imamo snagu, treba nam volja!

Netrpeljivost prema režimu će posle ovih događaja biti još veća. Režim je 10. oktobra sebi pucao u nogu i sada je definitivno obeležen kao režim koji podstiče nastranosti i parafilije.

I ne zaboravimo da kada su svojevremeno ti isti, ili njima slični „huligani“ (sa bez navodnika) kevtali na policiju, bacali kamenice, lupali izloge i jurišali na saveznu skupštinu to bilo tretirano kao izraz njihove visoke „demokratske svesti“. Tada su to bila „naša deca“, „heroji 5. oktobra“.

Koliko god se desnica upirala da pokaže ko sve stoji "iza" ove akcije, to nikako ne može biti argument protiv te akcije. Homoseksualci treba da imaju određena prava, pre svega da ne budu ponižavani i proganjani samo zato što su homoseksualci.