Dakle, nasuprot zvaničnoj verziji i njenoj jeretičkoj alternativi, rekao bih da je Đinđić postao žrtva nesrećnog spoja prilika (post)miloševićevske Srbije i vlastitog političkog temperamenta.

Gospodin Sarkozi je često izjavljivao da Turska ne spada u Evropu. Što se gospođe Merkel tiče, ona je pre nedelju dana na sastanku sa g. Sarkozijem takođe kazala da EU ne može „prihvatati svakoga za punopravnog člana.“

Nemačko tužilaštvo DŽona Demjanjuka ne okrivljuje da je bio Ivan Grozni iz Treblinke, ali da jeste bio čuvar u Sobiboru. Procenjuje se da je oko milion Jevreja umoreno u gasnim komorama po okupiranoj Poljskoj. Bilo je oko 5 hiljada Ukrajinaca kao što je DŽon Demjanjuk.

Za mesto predsednika republike veliki favoriti su Julija Timošenko i Viktor Janukovič, a treći kandidat bi mogao biti po snazi Arsen Jacenjuk, koji bi imao najsličniju politiku predsedniku Juščenku i verovatno bio američki favorit (idealan kandidat) za ove izbore.

Čejni je ukazao da, kada bi se on sam nalazio u političkoj stupci, pored sebe ne bi želeo Pauela, sa kim se godinama prepirao jer je previše blago branio američke nacionalne interese. Umesto njega, preferirao bi Raša Limbaua. Nema sumnje da Raš bolje razmišlja i da je razboritiji od Pauela.

U Pragu, u okviru samita „Južni koridor – novi put svile“, potpisana je deklaracija koja se tiče izgradnje gasovoda „Nabuko“, koji će pomoći da se ostvare isporuke goriva iz kaspijskog regiona za Evropu, zaobilazeći Rusiju. Međutim, Brisel neće imati prilike da u iskusi zadovoljstvo zbog dobro okončanog posla.

Primiti neki poklon od nekih prijatelja, može da znači kraj političke karijere. U Španiji je u toku sudski proces zbog navodne korpucije predsednika pokrajine Valensija, jer je prema optužbi više puta uzeo odela a da ih nije platio.

Belgija i Španija su pokušale da konflikte regulišu pomoću povišenja statusnih položaja manjina i decentralizacijom sistema upravljanja. Pod takvim uslovima, raspad država Zapadne Evrope po etničkim principu i destabilizacija EU izgledaju realni.

Napravljen u tri dana ispitivanja, a da u njemu nema konsultacija sa opozicionarima vojnom režimu niti bilo koje druge od brojnih asocijacija za demokratiju i poštovanje ljudskih prava u Burmi, Kušnerov izveštaj pokušao je da opravda prisustvo francuske firme u toj zemlji.

Okružene ruljom pobesnelih muškaraca koji su ih nazivali “kurvama” i drugim epitetima, žene su marširale tri kilometra pod pljuskom uvreda, da bi odgovornima predale peticiju protiv novousvojenog zakona, kojim bi se ženama nametnuo čitav niz ograničenja.