Dokument "Ilegala u džihadu je legitimna obaveza" nema autora niti datum izdavanja, ali čitanje njegovih 30 stranica na arapskom jeziku otkriva opsesiju džihadista da se infiltriraju u zapadno društvo ne izazivajući nikakvu sumnju.

Nova Putinova Rusija, nakon satelitske Jeljcinove je još odlučnija u podržavanju formiranja „kvazi-država“ na Kavkazu, a da li će ove državice i stvarno postati nezavisne pod ruskim patronatom zavisi prevashodno od one druge strane.

Da li je moguće da SAD stvarno misle da je neko u stanju da pokrade 6.500.000 glasova,  a da ljuti protivnik nije u stanju da ukaže dokazima na krađu takvog obima? Ono u čemu SAD greše, jeste procena da bi histerijom oko izborne krađe mogli da omekšaju stav Rusije. Zato je i došlo do susreta Medvedev-Ahmedinedžad.

Teško je videti šta se još može saznati o ovoj velikoj, glupoj i neodgovornoj grešci. Međutim, postoji jedan drugi rat koji zahteva da bude istražen. Kada bi ovaj kabinet, ili ova opozicija bili ozbiljni prema istragama o ratovima, onda bi odmah došlo do istrage o onom iračkom sinu – ratu u Avganistanu.

Politička slabost opozicionog pokreta i konzervativizam opozicionih vođa koji su i sami pripadnici islamističke elite, ukazuju da ishod neće biti politička revolucija kakva je potrebna za neke dalekosežnije promene u Iranu.

Istorijski, strategija borbe estonskog nacionalnog identiteta se svodila na odbranu od germanizacije, švedizacije i rusifikacije kako bi se sačuvao etnički karakter jezika i kulture ove specifične etnolingvističke nacije u Evropi. 

Ako Brisel ima iskrenu nameru da pomogne, dodao je ruski predsednik, onda samo treba da plati dugove Ukrajine. Do tada Havijer Solana ima priliku da prouči poklonjenu geografsku kartu na kojoj je EU ucrtana tek kao neznatni okrajak evroazijskog kontinenta.

Pored opadajuće izlaznosti i rasta umerene desnice, još nešto je postalo vidljivo: rast evroskepticizma i ekstremnije desnice. Takva situacija je dovela do, kako su neki nazvali, fenomena „samomrzećeg parlamenta“, jer nikada više anti-EU poslanika EP neće imati.

Izbori u Francuskoj pokazali su da razočarane ljude trenutno interesuje jedino eko-sistem koji nije potpuno zatrovan i jačina konca njihovih budućih zakrpa u siromaštvu i krizi koja stiže. Politička Evropa tehnokrata i bankara uopšte ih ne zanima.

Evropske teme moraju da budu pravovremeno predmet javne rasprave u svakoj zemlji ponaosob. Ne bismo smeli evropsku javnost da zamislimo hijerarhijski kao jedan novi sloj iznad nacionalnih javnosti. Reč je o umrežavanju samih ovih javnosti. Nacionalne novine i mediji moraju se otvoriti jedni za druge.