Проблем за српске бираче, међутим, остаје озбиљна ерозија поверења у страначке вође. Пошто се, након 2008, у Србији више ником не верује, поставља се питање зашто би данас бирачи веровали Николићу да ће водити другачију политику него ДС и зашто би гласали за СНС?

 Ако Трамп победи на америчким изборима, натераће Украјинце на крај рата или ће им ускратити сву помоћ, што ће изазвати егзистенцијалну кризу за НАТО и ЕУ. Настојаће да нападне Иран, цене нафте ће расти

„Откриће века!" Тако је у француским културним круговима дочекана вест да су хиљаде страница које је током Другог светског рата исписао Луј-Фердинанд Селин угледале светлост дана

 А за то, барем овај пут, није крив никакав „спољни“ или „унутрашњи“ непријатељ (што наравно не значи да то неће искористити), већ пре свега онај ко је из личног хира или страха за резултат на покрајини и локалу, ове бесмислене парламентарне изборе беспотребно расписао, а онда још на њима покушао да краде, не би ли му ионако загарантована победа била што „апсолутнија“.

Истичући чврсто опредељење за поштовање вредности на којима је утемељена Европска унија и потврђујући приврженост Републике Србије развоју демократског друштва заснованог на владавини права и поштовању људских и мањинских права

Образа је остало таман за још неколико шамарчина, коме год се прохте да нам их свеже. А, може ко хоће, задња белосветска битанга, није проблем, нек шамара- ми јуначки ћутимо! Не могу они нама да узму колико ми можемо да дамо.

Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!

У условима у којима живимо, припадност Пинковом „забављачком“ погону и јасно изражена партијска лојалност сасвим су довољна препорука да се постане организатор најважнијих културних програма и дешавања у Београду. То је само још један пример свеприсутне бахатости и неприкривене осионости напредњачког режима

Промене у ставовима према дугу и ризику су такође повезани са новим дискурсом о социјалном правима. Потрошачка очекивања повезана са порастом животног стандарда нераскидиво су везана са све доступнијим банкарским кредитима. Наступа бум у изградњи, односно на тржишту некретнина, ширење малопродајног сектора, модерног рекламирања.

Сада смо, изгледа, поново тамо где смо били 1963. Не знамо какве ће размере добити овај раскол, колико ће трајати и са каквим последицама. Оно што можемо да претпоставимо јесте да ће раскол вероватно расти што се више буде инсистирало на Папиној посети 2013.