У условима у којима живимо, припадност Пинковом „забављачком“ погону и јасно изражена партијска лојалност сасвим су довољна препорука да се постане организатор најважнијих културних програма и дешавања у Београду. То је само још један пример свеприсутне бахатости и неприкривене осионости напредњачког режима

У преамбули ССП-а са Косово се налази звездица/фуснота у којој пише и да се статус Косова решава у складу са саветодавним мишљењем Међународног суда правде из 2010. године. Ово је више него неповољно за Србију.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

Инвестицијама се „у зубе“ није гледало, те су теме попут заштите животне средине, права радника и тржишних услова пословања биле слабо заступљене, како у односима држава са кинеским компанијама, тако и у јавном мњењу

 Тако је, скоро па случајно и нехотице, пукла односно разоткривена највећа тајна вучићевске Србије – већа чак и од оне чиме се то баве премијеров брат и кумови. А то је тајна да само широко и принципијелно уједињена опозиција има неке шансе. 

Водила сам се Статутом овог Трибунала који прописује да се оптужени Здравко Толимир сматра невиним и да се, у циљу доношења осуђујуће пресуде, све чињенице које су елемент кривичног дјела, морају доказати ван разумне сумње.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године

Запад од Београда тражи да фактички прихвати независно Косово кроз такозвани споразум о нормализацији односа, а сви знају да би то била не само тотална капитулација Србије већ и ново историјско понижење

Моћни атлантистички лоби у Шпанији не престаје да се залаже да Шпанија призна Косово. Али, какви су стање и учинци српске „меке моћи“ и културне дипломатије у Шпанији, најважнијој европској земљи која не признаје независност Косова? И шта се тренутно преко две наше главне испоставе - Амабасаде Србије у Мадриду и хиспано-српског културног Удружења „Иво Андрић“, пројектује по питању српског становишта?