Коментар дана
|
|
Драган Добрашиновић
|
среда, 14. јун 2023. |
Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
среда, 31. јул 2019. |
Глорификација робова није никаква борба против ропства, већ симптом заборава слободе и стратегија помирења са новим системима поробљавања.
|
Економска политика
|
|
Радмило Марковић
|
понедељак, 08. август 2016. |
Само у 2014. и 2015. Аеродром је Ер Србији, директним отписом и "исправкама" потраживања, опростио око 4,3 милијарде динара дуга. Узимајући у обзир вредности евра у поменутим годинама, рачун показује да је држава Србија оштетила Аеродром "Никола Тесла" за скоро 36 милиона евра. Када се овом броју дода износ који је држава директно донирала Ер Србији (нешто мање од 119 милиона евра), долазимо до закључка да је само кроз ове две ставке држава Србија на Ер Србију потрошила више од 150 милиона евра.
|
Политички живот
|
|
Бранко Павловић
|
петак, 05. април 2024. |
Запад нас је довео до ивице провалије. И зато, без одлагања, одлучно морамо да окренемо други лист
|
Коментар дана
|
|
Душко Кузовић
|
понедељак, 12. јун 2023. |
Свако време има право на свој запис у историји, и то морамо поштовати. Ако су нам документи прошлости ближи, морамо бити много опрезнији да нам тесна временска дистанца не замути бистрину мисли
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
субота, 22. јун 2019. |
О дометима овог глобалног феномена најбоље сведочи његова српска културна рецепција. У сцени у којој Ноћни Краљ са осмехом пркоси баражу змајевске ватре виђен је Александар Вучић који пролази кроз протесте „1 од 5 милиона“
|
Економска политика
|
|
Лазар Ђуровић
|
петак, 08. јул 2016. |
Дакле овде је нарушена сврха валутне клаузуле као такве јер је дошло до озбиљног поремећаја еквивалентности узајамних давања на штету грађана а у корист страних банака у Србији. Tиме ће грађани вратити не само купљени стан него два или више станова.
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
уторак, 29. мај 2012. |
Како год да буде, тешко је очекивати да ће и у првом и у другом случају икоме бити боље – осим новим министрима, државним секретарима, директорима и члановима УО јавних предзећа, глодурима и амбасадорима... Демократска и патриотска јавност треба пажљиво да прати ове игре око „поделе плена“.
|
Савремени свет
|
|
Драган Петровић
|
понедељак, 26. фебруар 2024. |
Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.
|
Преносимо
|
|
Драган Бисенић
|
уторак, 22. март 2022. |
Средином седамдесетих Сједињене Државе настојале су да усаврше своје опште разумевање механизма развоја совјетског војног мишљења, укључујући вежбе на којима су се испробавали теоријски предлози, доктринарне дебате и научне конференције
|
|
Преносимо
|
|
Ноам Чомски
|
уторак, 05. април 2022. |
Нема шта да се каже о Путиновом покушају да оправда агресију. Резултат тог покушаја је нула. Истина је, наравно, да Сједињене Државе и њихови савезници крше међународни закон не трепнувши оком, али то није изговор за Путинове злочине. С друге стране, Косово, Ирак и Либија извесно су директно утицали на сукоб око Украјине
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
среда, 01. новембар 2017. |
Очигледно је да у овом тренутку власт заиста „може шта хоће“. Али није сасвим извесно да ли ће моћи и докле хоће. Заправо, оно што у свему овоме највише иритира јесте елементарно вређање интелигенције и једна свеопшта таблоидизација и инфантилизација – да не кажемо, „кимџонгунизација“ – политичког живота
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
среда, 20. јун 2012. |
Наставимо да гласно указујемо на глупости и подлости залагања за слепо слеђење колонијалних шина, ма са каквим оправдањем се то ради и ма из које кадровске кухиње долазило. И до стварних промена ће једнога дана ипак морати да дође.
|
Савремени свет
|
|
Ненад Радичевић
|
уторак, 27. фебруар 2024. |
Осим тога, чују се захтеви и да Европска комисија убудуће има и комесара за одбрану, а заговорници украјинске победе над Путином за то место већ кандидују шефа литванске дипломатије Габријелиса Ландсбергиса.
|
Преносимо
|
|
Живан Лазић
|
среда, 30. март 2022. |
Није спорно, дакле, да Запад може променити добављача нафте. Потребно му је две, евентуално три године да досадашњу куповину од Русије у целости замени набавком од другог купца. Међутим, не баш кратак период мањка понуде иницира скок цена нафе, што се већ и догодило, а биће још израженији ако се забрана куповине руских енергената, тиме и мањак понуде на глобалном тржиту, одужи и пооштри
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
уторак, 03. октобар 2017. |
Учимо од Кипра. Преговарајмо, али не потписујмо олако. Неуморно указујмо на двоструке аршине и учињену нам неправду. Чувајмо статус кво. Не зазиримо од „замрзнутог конфликта“. Не убрзавајмо неповољан расплет.
|
Документи
|
|
Документи
|
уторак, 20. август 2013. |
Na osnovu člana 4 Zakona o Lokalnim izborina Republike Kosova, i na osnovu konsultacije sa političkim partijama i Centralnom Izbornom Komisijom, Predsednica Republike Kosova donosi odluku o raspisivanju lokalnih izbora, koji će se održati na dan 3. novembar 2013. godine.
|
Политички живот
|
|
Никола Танасић
|
четвртак, 04. април 2024. |
Можда данас пишемо ћирилицом, можда имамо заставу са орлом и оцилима, можда певамо "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", али шта нам то вреди ако смо изгубили слободу да сами одлучујемо у каквом друштву желимо да живимо, са ким хоћемо да радимо и тргујемо, ко су нам савезници, а ко непријатељи?
|
Коментар дана
|
|
Горан В. Ђорђевић
|
уторак, 06. јун 2023. |
На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет.
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
четвртак, 13. јун 2019. |
Нажалост, конзумеристичка матрица која образовање претвара у робу настоји данас да комодификује и Прву београдску гимназију, и од институције је претвори у „бренд“, у „франшизу“, у празну етикету која ће се као лажни гарант квалитета лепити на нови модел назови-образовања који се у нашој земљи потура под магичнимформулама „модернизације“, „реформе“, „дигитализације“, а које нису ништа друго него директна, неприкривена, и непатворена колонизација
|
|