Без обзира на слаткоречивост домаћих и иностраних политичара који често гостују у Србији, њихове речи у погледу приступања Србије ЕУ имају малу или никакву обавезујућу снагу. Толико је излизано уверавање о ‘европском путу’ или ‘европској перспективи’ Србије да су наведене речи одавно постале трула даска. 

Није важно ако се убрзо испостави да је Филаретов или Василијев „ДБ досије“ једнако стваран као и „порно снимак“ са „четворицом младића“. Важно је само, опет, у „опасном“ тренутку застрашити, парализовати или компромитовати Цркву. 

Што се тиче Сједињених Држава, Кина се данас појављује као велики конкурент, и економски и војни. На томе се заснива утицај Кине на глобалну геополитику, а посебно на улогу САД као глобалног хегемона.

Тужна је чињеница да моћници из ЕУ више притискају Вучића да уведе санкције Русији или призна Косово, него да, рецимо, дозволи слободне медије и изборе. у својој земљи. То говори о приоритетима

И нема те позиције, привилегије или власти, централне или (бео)градске, која би смела бити вредна ризика од крви на рукама. На месец дана од избора за Скупштину града Београда можда на то није згорег подсетити. А дај боже да се то подсећање испостави као сувишно и непотребно. Али, нажалост – слушајући шта из се из СНС-а и уста Александра Вучића сваки дан чује на рачун опозиције и тренутно главних политичких противника – све ми се чини и све указује да то подсећање неће бити сувишно, а ни упозорење послушано.

Механизам амортизовања процеса дебриселизације Срба, којим се служи наша (компрадорска) елита, најбоље се може разумети преко табеле 4. Пробриселски бирачи – ако узмемо у обзир само опредељене – чине благу већину у бирачком телу: однос евроентузијаста и евроскептика ту је 54:46.

Земље које настављају да одржавају дипломатске односе са Тајпејом углавном су економски недовољно развијене и задужене, па им је потребна континуирана економска помоћ, због чега су, сматрају на Тајвану, рањиве и осетљиве на понуде финансијске природе које долазе из Пекинга

Да ли је Косово главна тема ових избора? То питање смо чули током кампање у контексту дебате шта би требало опозиција да „форсира“ као главну тему, односно шта је оно што народ највише тишти. Па смо чули да је Косово као тема прежвакано (што није нетачно), да је далеко од очију (осим очију Срба на Косову), да медији могу да искриве слику о Косову али не могу о инфлацији, празним новчаницима, криминалу и насиљу (што је опет тачно) итд.

Било како било, остаје чињеница да, не рачунајући његове страначке и коалиционе удворице и медијско-аналитичке подрепаше, Вучић на јавној сцени одавно није добио толико комплимената као од Рамуша Хардинаја.

Позивају се републички органи и институције да заједно са покрајинском администрацијом и представницима локалних самоуправа, уз јачање међусобне сарадње, унапреде ниво поштовања прописаних процедура, као и неспорних права и обавеза.