Србија је уморна, посвађана, понижена и сиромашна земља под актуелном влашћу. Србија тражи нови правац и одговорну власт. Тражи јединство а не оне који је стално деле и антагонизују. Два највећа искушења у којима је садашња власт доживела фијаско су политика према Косову и Метохији и социјално-економска криза која је довела до осиромашења грађана. Власт СНС годинама се представљала као патриотска, која брани Србе на КиМ, и као економски успешна, која запошљава и подиже животни стандард грађана. Француско-немачки ултиматум о признању лажне државе Косово, који је Вучић прихватио у Бриселу и Охриду, развејао је лажни патриотизам власти, а огромни скокови цена и пад куповне моћи грађана раскринкали су лажну статистичку слику економског тигра. Огромна корупција у врху владајућег режима, намештени и преплаћени послови за нове напредњачке тајкуне, ставили су завршни печат на једну сада већ потпуно компромитовану власт која због свега овога мора да оде.

Пре годину дана, 16 јануара 2022.године, одржан је референдум за промену Устава РС. Данас, годину дана касније, у потпуности је јасан игроказ који је употпунио мозаик, јасно утврђујући Србију као колонију за коју „правни поредак“ не представља било какву вредност

Не смемо допустити да се ова тема од националног значаја, као и толике друге пре ње, отаља и гурне под тепих, па да и наредних тридесет година српски језик и писмо наставе да буду таоци јавашлука, конформизма, и комплекса ниже вредности.

 Министарство финансија Србије скрштених руку чекало је оно што је цео свет спремно очекивао још од фебруара – одлуку америчких федералних резерви да повећа камате на долар

Пошто јавност није реаговала онако како су напредњаци мислили да хоће, неко је морао да буде крив. Стога су за кривце проглашени аналитичари. Али, аналитичари свакако нису криви што се народ није расплакао над злохудом судбином напредњака, изашао на улице и унео их у владу на својим раменима.

Све опције, као и понашање руског руководства, посредно указују да Москва сада тежи да рат претвори у ону врсту конфликта која најмање иде у прилог Украјини – рат исцрпљивања

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

 У том експозеу (тадашњи) мандатар је поносно најавио „довршетак приватизације“ и распродају свега што још није било продато – од Телекома и ЕПС-а, до РТБ Бор, преосталих банака, бања, осигурања, Лутрије, Аеродрома...  Дакле, добро је што тај део обећања није испунио. И треба се надати да неће успети баш све да испуни ни овога пута

Инвестициони фондови, увек спремни на сарадњу, ипак су се снашли. Крајем 2005. Адвент је продао свој део БТЦ-а исландском фонду Новатор за 300 милиона евра, који ће га касније препродати за много више и наставити да отпушта запослене.

Шта мислите, на чијој је страни био систем, од тога дана до данас? На мојој професионалној страни није био никада, нити ће бити када једног дана дођу “промене” призване реторички, из дубина личних фрустрација и личне неостварености, по друштвеним мрежама, кафанама и славама.