Međutim, važniji od te političke bliskosti sa SRS-om i DSS-om je agresivan i netrpeljiv ton koji je od 5. oktobra dolazio od aktera „proevropskog bloka“. Treba se samo prisetiti šta su o socijalistima govorili Dinkić, Drašković i ljudi iz vrha DS-a.

Tadić je na kraju izborne večeri poručio da ispunjava izborno obećanje da Koštunica više neće biti premijer, da će predložiti kandidata iz Demokratske stranke, koja je moralni pobednik izbora. Poručivao je tim partijama da se ne igraju narodnom voljom.

U Srbiji se nastavljaju pregovori o formiranju nove vlade. Ni proevropska opcija predsednika Borisa Tadića ni "narodnjački" blok Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića još uvek nemaju većinu potrebnu za formiranje vlade.

Parlamentarni izbori u Srbiji predstavljaju glas i opredeljenje za Evropu, Demokratsku stranku i njene saveznike i jasan neuspeh Radikalne stranke. Još uvek se, međutim, postavlja pitanje formiranja nove vlade mada su birači izrazili jasno proevropsko opredeljenje.

Znajući „psihologiju“ i očekivanja našeg naroda – Tadićev tim je isforsirao potpisivanje „Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“. Sve je pomalo delovalo komično, ali ispalo je da je u pitanju bio „pun pogodak“. 

Onoliko koliko je evroreformska Srbija bojila SSP pozitivnim tonovima, toliko je konzervativno-desna to činila u suprotnom smeru. SSP je i metaforično (Judin pečat) ili doslovno shvaćen kao čin izdaje.

I ova izborna kampanja zasnivala se na strahu. To traje oduvek, a svaka naredna većih je obrisa od prethodne. Bezmalo, sve vreme živimo u referendumskoj atmosferi i svaki put izjašnjavamo se o „manjem zlu“. 

Sport napadanja i pljuvanja LDP na sajtu NSPM je jedan od najraširijenijih i najomiljenijih sportova "nacionalno svesne" inteligencije. Ipak, nedavno smo i u toj disciplini dobili inovaciju: pod naslovom "Eksploatacija bez granica", mogli smo da pročitamo kritiku ekonomskog programa LDP, Ekonomija bez granica.

Izbor između Borisa i Čede kod ove biračke populacije može da bude i proizvod kampanje, to jest da zavisi od toga koliko je efektna kampanja jednih ili drugih (to jest „komparativni odnos“ među njima).

Uzbuđeni reporteri presreću birače sa večno istim pitanjem – šta očekujete od ovih izbora? Uvek mi je bilo pomalo smešno i tužno dok gledam sugrađane, mahom one starije i ubogije, kako se zbunjeno meškolje pred kamerom i na kraju ispaljuju vazda isti odgovor – Da bude bolje!