Panika u Briselu i paket iz Irske sa jasnim „ne“ na poleđini, pokazali su da pretnje, bar u slučaju ostrvske demokratije, nisu dale rezultate. Svako traženje razloga za odbijanje sporazuma, bez uvida u način na koji se donose odluke u okviru EU, osuđeno je na lutanje i mrak neznanja.

Nedavno je na www.pescanik.net (a gde bi drugde) objavljen tekst Pavla Raka koji se bavio turističkim migracijama Slovenaca u Srbiju, gde se ovi, po mišljenju autora, odaju niskim strastima

LDP je stranka sa kojom, zbog svog radikalnog pedigrea, niko nije hteo da pravi koaliciju ako nije morao. Prva prilika ukazala se posle 11. maja, kada se videlo da bez podrške LDP-a nema gradske vlasti.

Zanimljivo je da se ova tabuizacija pragmatizma ne nameće samo iz političkih krugova. Naši intelektualci, mislim, smatraju da je njihova prvenstvena uloga da, budući da su moralna savest društva, obnavljaju uslove ove tabuizacije.

Boris je, naravno, nerazumljiv jer on iz pozicije pobednika širi svoj krug umesto da ga sužava, on ne govori o tome koga će očistiti, ukloniti i zatvoriti, on se, dakle, ne kreće u okviru jezika političkog atavizma, jedinog koji se na ovdašnjoj sceni razume bez greške.

Nakon ovih izbora u Srbiji je otvorena politička trgovina postala apsolutno prihvatljiva politička disciplina. Više se niko i ne osvrće i ne zgražava nad očiglednim kršenjem svih političkih i moralnih normi i načela.

To je razlog zašto su novi lovci na naciste neizmerno radosni nakon Karadžićevog hvatanja ove nedelje. Pedi Ešdaun, bivši gospodar Bosne, najavio je da će ovaj uspeh da proslavi sa svojim bosanskim prijateljima.

Blickrig DSS-a nije se, međutim, završio prema planu koji je predviđao lagodno formiranje vladine većine sastavljene od koalicije DSS–NS– SRS. Istina, najgore su izbegli, jer je malo nedostajalo da liberali potpuno trijumfuju.