Strah od ponavljanja istorije nastavio je da se širi Nemačkom, ali i Evropom, i posle minulih pokrajinskih izbora u Saksoniji i Tiringiji.

Aktuelni ultimatum iz EU, dostavljen Srbiji i Kosovu pre 3 dana, čija tačna sadržina nije obelodanjena (na zahtev delegacije EU), posledica je i proizvod više od 20 godina dubokih frustracija u odnosima između EU i Srbije (kao i EU i Kosova). Glavni razlog su izneverena očekivanja. Ono što EU danas može ponuditi Srbiji i ostalim državama ne-članicama sve je manje privlačno, pre svega zato što se članstvo u EU više ne može obećati s bilo kakvom izvesnošću, a ostale pogodnosti koje se nude nisu dovoljne. To znači da Evropskoj uniji ostaje samo motka. Šargarepe su potrošene. U svim ispitivanjima javnog mnjenja u Srbiji podrška članstvu u EU je konstantno ispod 50%.

 Realno govoreći, sa ova tri sporazuma, Srbija, zapravo, i ne mora formalno da ulazi u NATO, jer ionako primenjuje osnivačke ugovore NATO i potčinjava svoj suverenitet NATO standardima i NATO komandi praktično u istoj meri u kojoj to čine i punopravne članice ove organizacije.

Ultimatum od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli nemački parlamentarci predstavlja kontinuitet nemačke politike prema Srbiji, koja je kroz ceo dvadeseti vek zasnovana na ucenama, smatra pisac i narodni poslanik Siniša Kovačević.

Koji to narod može da iz drži da mu je Dejan Bodiroga, da mu je najbolji košarkaš neprijatelj i da se on meri sa pevačicom sumnjivog morala, da ona bude važnija od njega?

Odlazak više od 500 Srba sa severa Kosova i Metohije u zadnjih mesec dana pokazuje katastrofalnu nacionalnu i državnu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sa članovima svojih porodica to je blizu 2000 ljudi

Moćni atlantistički lobi u Španiji ne prestaje da se zalaže da Španija prizna Kosovo. Ali, kakvi su stanje i učinci srpske „meke moći“ i kulturne diplomatije u Španiji, najvažnijoj evropskoj zemlji koja ne priznaje nezavisnost Kosova? I šta se trenutno preko dve naše glavne ispostave - Amabasade Srbije u Madridu i hispano-srpskog kulturnog Udruženja „Ivo Andrić“, projektuje po pitanju srpskog stanovišta?

 Uz par godina domaćinskog poslovanja, Srbija bi imala kompaniju koja bi bila za ponos i koja se ne bi prodala za „tepsiju ribe“, kako narod kaže. Sudbina Telekoma može biti i pokazatelj za sudbinu ovog društva.

Uopšte, danas se u Srbiji glavna bitka bije u glavama ljudi. Jer, naši najveći porazi upravo su tu započeli. Gledamo oko sebe i vidimo da naša ekonomija pripada strancima ili bezobzirnim domaćim tajkunima, da svi zajedno korumpiraju političare i da zajedno kontrolišu medije.

Kada se uzme u obzir pozamašna proizvodnja artiljerijskih granata, nameće se zaključak da mala Severna Koreja moguće ima veći proizvodni kapacitet u oblasti (raketne) artiljerije i od same Rusije