Ako uspe da se održi u sedlu i ako izvuče adekvatne pouke, ukoliko stabilizuje finansijsku situaciju i bude u stanju da reorganizuje svoje političke i ekonomske resurse, a što uključuje i realno sagledavanje propusta u sopstvenoj strategiji, taktici, administraciji i okruženju, Putin i Rusija imaju još uvek dobre šanse.

Svaki ozbiljan skup posvećen odbrani KiM mora biti rezultat temeljne organizacije, jasno izraženih zahteva i mora biti sazvan u pravo vreme jer jedino tako se može zaustaviti očigledna namera A. Vučića da sprovede svoju preuzetu obavezu da obezbedi priznanje nezavisnosti tzv. kosovske države dajući Srbima na KiM nevladinu organizaciju sadržanu u formiranju ZSO

Bez lažnog optimizma, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovnika od 43,1 godine, broj pušača po glavi stanovnika (među najvećima u svetu), zagađenje vazduha, stanje u bolnicama i generalnu (ne)informisanost stanovništva, Srbija bi morala da se pripremi za krizu nezapamćenih razmera

A gde smo tu mi? Uglavnom nigde, gde nam je i mesto. Aktuelno laviranje i kolebanje vlasti oko Južnog toka, kao i priznanje „teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa Krimom“, uz istovremeno paradiranje sa i pred Putinom, to najbolje pokazuju.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Ustavne promene tiču se sudstva i javnog tužilaštva, a da li su one na bolje ili na gore teže je odgovoriti jer je za to potrebno bar elementarno pravničko znanje. Kako je tek izrazita manjina građana pravnički obrazovana (a i pravnici su suprotstavljenih mišljenja) treba pokušati građanima približiti suštinu ustavnih izmena o kojima se izjašnjavaju i tako im bar malo sa ramena skinuti breme nerazumevanja

U „Buđenju sile“ sukob Svetle i Tamne strane ostaje pre svega na metafizičkom nivou, što se najbolje vidi u izuzetno napetim i uzbudljivim scenama konačnog dvoboja, koji upadljivo odudara od spektakularnih i vratolomnih koreografija Anakina, Jode ili Dukua iz nove trilogije.

Ako im i taj „spin“ prođe, onda zbilja može proći sve, i za svakoga. Zaista je ogavno gledati kako oni koji su sve izdali i zbog šake vlasti i tapšanja po ramenu od strane onih koje su sami označavali za krvnike svoje zemlje i naroda, i koji su preverili i pljunuli na sve u što su verovali