Осуда војних јединица које би хтеле да претворе Украјину у нацистичку државу не подржава руски наратив. Таква осуда само саопштава болну истину о садашњости, прошлости и вероватној будућности.

На крају, постоји једна чудна чињеница да сви они који су за независно Косово су по правилу и против Новака Ђоковића. Али оно што одликује Новака Ђоковића и што га је направило великом човеком и тенисером јесте јак национални осећај, дубоко веровање у традицију и своје корене што му је дало снаге да постане најбољи од најбољих

У „Буђењу силе“ сукоб Светле и Тамне стране остаје пре свега на метафизичком нивоу, што се најбоље види у изузетно напетим и узбудљивим сценама коначног двобоја, који упадљиво одудара од спектакуларних и вратоломних кореографија Анакина, Јоде или Дукуа из нове трилогије.

Мислим да би генерално било боље, часније, за Србију корисније, а вероватно и руској страни драже, демонстрирати мало више партнерске искрености у решавању конкретних питања, са мање пуке параде, медијске помпе и парадирања. Али овде је све инструментализовано, приватизовано и подређено властодржачком интересу, хиру и сујети.  

Наведена Декларација од 02. маја 2023.године, представља наставак политике предаје, са несагледивим последицама. Међутим, начињени кораци, јасно указују да су процеси у тој мери одмакли да више нису реверзибилни. Уосталом, ако се српско друштво помирило за признањем тзв. Косова, зар је проблем у обештењу тзв. Косова

Другим речима, Курти ће вероватно добити тј. избоксовати свој „реципроцитет“. А Срби, тј. Вучић и режимски медији ће добити своју – још једну – „победу“. И обе стране ће имати свог џокера за предизборне трке које им предстоје. С тим да ће наш, то јест, Вучићев „џокер“, баш као и „победа“ поново бити лажни

Проблем је у томе што изгледа само он успева да препозна и пронађе успехе његовог министарства, а већ је одавно узалудан посао озбиљно коментарисати негове небулозне изјаве.

Мислим да је транскрипт исправљен и заиста транскрипт треба да буде тачан, посебно што знам да господин Шешељ све проверава и не желим да починим никакву грешку.

Брисел, у неугодној позицији услед пооштравања конкуренције између САД и Кине, покушава да дефиниште „кохерентну стратегију“ за суочавање са Кином. Ипак, док је позиција Урсуле фон дер Лајен и Жозепа Бореља, као и доминантног дела администрације у Бриселу „про-атлантистичка“, то се не може рећи за већи део оних који држе главну реч у обликовању политике ЕУ, а то су политичке и бизнис елите на националним нивоима. Како помирити ове две струје, и како наћи баланс између чини се нужне блискости са Вашингтоном и одржавања економски интензивних односа са Пекингом, питање је од милион долара.