Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању "француско-немачког плана", како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара.

Откако је корпорација „Дизни“ претворила издавача стрипова „Марвел“ у рудник злата који јој сваке године доноси милијарде долара, све друге продуцентске куће у свету су, са мање или више успеха, потрчале да се, како год знају, и саме „огребу“ о овај успех, и пронађу неку своју „златну коку“ која би им на сличан начин „штампала паре“ као што је то случај са прослављеном „Дизнијевом“ франшизом.

Тако се – комбинацијом прећуткивања, игноранције и бахатости – третирају економски резултати, тако се третира тема медијске (не)слободе, као и замерке због демократског дефицита и сужења простора за аргументовану критику власти.  Не ради се ту о класичној цензури, већ о читавој палети систематског обесхрабривања критичке јавности.

Термин геноцид, после изгласавања Резолуције о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници у УН, убудуће би могао да буде коришћен за описивање било ког догађаја који укључује етничке сукобе, грађански рат, верске сукобе, побуне и уништавање културног наслеђа, пише "Џуиш џурнал" (Jewish Journal).

Оно што се може закључити, то је да западне силе не намеравају да обуставе провокације против Русије са којом су сукобљене у Украјини и да ће наставити да подстичу и наоружавају Украјину преко које воде прокси рат са Русијом

СБ и ММФ су ‘деца’ резултата Другог светског рата и производ америчке економске доминације. Она је била прво блоковска, па од 1991. Глобална, а сада постаје фрагментарна и има вишеструке изазиваче који нису део јединственог политичког покрета.

Дипломатским активностима Владе заустављено је признавањеКосова и Метохије као независне државе. Покренут је дијалог са Приштином о конкретним проблемима грађана у покрајини, који је већ дао прве резултате ка побољшању квалитета живота грађана на Косову и Метохији.

Србија од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године није иста земља.

Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!