Кад год помислимо да су амерички званичници достигли максимум у улози окупационих управника у Србији, коју су сами себи ексклузивно доделили, увек нас изненаде тако што превазиђу сами себе.

Хоћу рећи, да се чини као да – макар последњих деценија – постоји неки чудан политички фатум који нас гура у ирационалне политичке реакције. И доприноси да приликом разних избора и одлука ми – по правилу – бирамо гору солуцију. И, такође, по правилу, ону глупљу, екстремнију и радикалнију. А и контрапродуктивнију са становишта самог декларисаног циља

По мишљењу Уставног суда, правни „капацитет“ ванреднe ситуације ни приближно не гарантује такву делотворност реаговања државних органа и служби

На нама је да објаснимо да посета потредседника Бајдена није била само награда за добро понашање, већ пре почетак нечега што мора да буде знатно интензивнији дијалог о томе како можемо да сарађујемо ближе и продуктивније на заједничким циљевима

 Ако говоримо о интересима српског народа – целог српског народа – борба за слободу и деколонизацију не може да почне у Црној Гори. Она мора да почне у Србији. Конкретно на Косову, које је основна српска тачка сукоба за страним колонијалистима и окупаторима.

Оно што је после доказано, а што су потврдили и припадници Хрватске војске, иако су имали Книн на длану њихови тенкови, пристигли преко Динаре и бившег војног полигона “Црвена земља”, добили су наредбу да не дејствују док се 75. моторизована бригада не повуче са положаја према Шибенику

А реалност је најчешће управо таква да се никоме превише не допада. Да. Вучићева лична популарност јесте на низбрдици – зато се управо толико и труди да је допигује и билдује. Али су, с друге стране, он и СНС и даље апсолутни фаворити на предстојећим изборима – укључујући и београдске

Народна скупштина Републике Српске усвојила је Информацију и осам закључака на посебној седници чија је једина тачка дневног реда било антидејтонско деловање Уставног суда БиХ

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

Годинама су Београд, Војводина и тзв. централна Србија фигурирали као три политички, демографски и статистички прилично различите регије, али се отприлике са доласком на власт напредњака та разлика почела губити. Најпре је практично нестала разлика између “остатка Србије” и Војводине, да би у последње време и Београд увелико постао жртва овог тренда свеопште нивелације