Такође, патриотизам не значи бити против сваке критике сопствене земље – поготово не против оне која се односи на власт, распоред моћи, економску или међународну политику владе итд. Једино је одбрана и преживљавање властите заједнице она вредност према којој је патриоти дозвољено да буде некритичан

Простије речено, ако не желе да живе у Христовом свету, живеће у Хомеровом. Последице ове дехристијанизације западне цивилизације као глобалног хегемона већ смо имали прилике да осетимо на својим леђима. Можда неки од њих мисле да свет тако и треба да изгледа. Ако не мисле, најбоље би им било да се – радују Христовом доласку

Да се не лажемо. Земља и народ који нису у стању да јасно и гласно одбију срамни ултиматум у виду тзв. „немачко-француског споразума о нормализацији са Косовом“, заиста тешко да може од било кога било шта да тражи и очекује

Највећи противници Ахмадинеџада су луксуз, Израел и Америка. Са Вашингтоном би вероватно нашао заједнички језик, да није Израела. Са Израелом би можда и могао да сарађује на неком нивоу, када би Јерусалим испуниo минимум захтева Палестинаца. Али, против луксуза – нема компромиса.

Недавно информисање јавности о претварању Хале 1 београдског Сајма у Оперу, иако изнето у неформалном облику, представља апсурдан, дилетантски, неодговоран и штетан поступак, који пренебрегава неколико битних чињеница:

Поготово у тренутку кад изблајхани странци и странкиње, у политичким катакомбама Брисела и Стразбура, уверавају наше главешине како ће нам бити предивно чим будемо дали Косово за помак од читавог једног седишта у бриселској чекаоници.

Сећање на борбу за слободу је опасно када на твојој територији стоји џиновска војна база, у чијој сенци слуге нове империје отимају људе, пуцају на децу, пале куће и уништавају имовину оних истих којима су то радиле слуге оне старе империје 1914. године. Опасна ствар, сећање

Из визуре писца ових редова – а рекао бих и из перспективе будућности Црне Горе и српско-црногорских односа – најважније је да Ђукановић са својим национално конфликтним и криминално-корупционим багажом буде коначно послат у историју

По томе како управља Либијом – у којој, узгред буди речено, већ три деценије званично носи само протоколарну титулу "Вође и лидера револуције", али у којој несумњиво има апсолутну власт – Моамер ел Гадафи померио је многе стандарде у руковођењу државом.

Двери позивају власт да без одлагања на дневни ред Народне скупштине стави предлог Резолуције о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.