Кажеш да нећеш у Тирану – па одеш?! Кажеш – нећеш у Брисел, све док друга страна не испуни ову или ону ствар. Па опет одеш. Је ли то „политичка мудрост“, или, пак, понижавање и себе и државе којој се налазиш на челу? И шта си ти онда?

Европска унија је до сада била на становишту да питања Косова и уласка Србије нису формално повазана. „Није било формалне условљености,“ рекао је Гарлаг, додајући да Срби сада разумеју да, да би постали члан Европске Уније, на крају морају признати Косово.

На концу, Американци се уздају и у историјске догађаје у којима се поделе нису обавезно завршавале крвопролићем, сматрајући и да забрињавајућа упозорења последњих година о могућем Другом грађанском рату у њиховој земљи могу довести до отрежњења и пацификације политичке и свих осталих сцена

 Вучићева изборна превара подсећа на оно што је Милошевић урадио у новембру 1996. Тиме је изазвао масовне демонстрације који су трајали до фебруара 1997. 

Нама остаје да се пазимо и уздамо у оно што су војвођански Срби рекли 1918: „Ми нисмо вером и језиком једно са Србима и Србијом него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини. (…) Одлучили смо да једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора”

Оштро осуђујемо непоткрепљење тврдње српских власти да су државе чланице ЕУ биле умешане у организовање постизборних протеста; жалимо што су протести искоришћени као повод за ширење анти-ЕУ наратива у медијима блиским владајућој странци

Опозиција има лопту на пеналу, и дилему да ли да шутира у правцу ванредних избора или ванредне грађанске непослушности. Али уопште није немогуће да ће, из ових или оних разлога, на крају погодити корнер заставицу или лопту шутнути преко пречке

Последњи којем је то пошло за руком на овим просторима био је Јосип Броз. По Милу Ђукановићу се, вероватно, неће називати цео један период или идеологија, али по многим критеријумима, једини прави наследник покојног маршала управо је овај Никшићанин.

Неоконзервативци, који нас воде последњих 30 година, верују да САД могу да раде шта год пожеле. Ово је најважнија ствар коју треба разумети о нашој спољној политици. Они су у криву.

Смехотресни покушај евроатланске јавности да понизи политички грандиозну и економски значајну посету председника Кине Београду, до краја је оголио безнадежну и јалову тоталитарност Западне агенде у Србији