Не лажимо се више, политички простор у Србији не постоји! У Србији не функционише демократија! Болестан политички живот прави већу штету друштву и грађанима него бомбардовање. Ако хоћемо да опстанемо, ваља мењати систем, даље овако не може!

На измаку лета 1992. деловало је да нема светлости на крају вишеградског тунела. Тих дана, муслимански борци напали су снаге Војске Републике Српске, а онда сатерали групу српских војника у тунел Бродар, дуг непуних сто метара, који се налази на путу Вишеград-Рудо. За опкољене војнике настао је пакао: наредних девет дана били су свакодневно нападани, оставши у међувремену без радио-везе, али и без хлеба и воде.

Вучић као највећи издајник у историји српског народа предао је Косово и Метохију правећи темеље за стварање Велике Албаније. Зато за све време владавине Александра Вучића никада нисмо чули тему повратка 250 хиљада расељених Срба јер би то угрозило стварање пројекта Велике Албаније

И данас се често дешава да се у расправама грађанистички оријентисаних идеолога Друге Србије о „малигном утицају великосрпског национализма“ ова књига наводи као један од „главних изворишта српског ексклузивизма, митоманије и само- виктимизације“

Реалне шансе за истинско „национално окупљање“ и „трећи блок“ који је поуздано могао рачунати на 15-20 одсто гласова серијски су прокоцкане у периоду од априла до децембра протекле године, и сада ће приче о његовом тобожњем прављењу, бојим се, служити као само још једна прорежимска манипулација

The EU had thus far maintained the position that the issues of Kosovo and Serbian entry into the EU  were not formally linked. "There was no formal conditionality," Galharague said, adding that the Serbs now understand that to be a member of the EU they must eventually recognize Kosovo.

Опозиција мора озбиљно да стави прст на чело и да доживи дубоке реформе закључио је у једној од својих анализа протеклих јунских локалних избора професор Зоран Стоиљковић. У прилог ове његове апсолутно засноване оцене иде и основни и најснажнији утисак након ових одржаних избора да се јасно показало да грађани више сада верују и дају свој глас групама грађана, јер је очигледно да више верују њима него опозиционим странкама и њиховим листама.

Све ово заличило је на игру мачке и миша. Миш, у овом игроказу метафорички опозиција, је као добио нешто на кашикицу – „забрану изборног туризма“, а заправо је добио једно велико ништа

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.