По томе како управља Либијом – у којој, узгред буди речено, већ три деценије званично носи само протоколарну титулу "Вође и лидера револуције", али у којој несумњиво има апсолутну власт – Моамер ел Гадафи померио је многе стандарде у руковођењу државом.

Можда данас пишемо ћирилицом, можда имамо заставу са орлом и оцилима, можда певамо "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", али шта нам то вреди ако смо изгубили слободу да сами одлучујемо у каквом друштву желимо да живимо, са ким хоћемо да радимо и тргујемо, ко су нам савезници, а ко непријатељи?

Родољубивим читаоцима преостаје да се упитају: Да ли то владајући режим преко својих уредника дневних гласила поручује оно што антисрпски "запад" дугорочно прижељкује: "Збогом српско КиМ" & "Добро дошла АПВ са ЕКСПО 2027 у њиховој будућој чланици ЕУ"!?

И најважније, кренимо у сусрет темама које су деценијама гуране под тепих у Србији –нашем идентитету, како га обновити, усагласити са савременим добом а да не изгуби себе, наћи начин у савременом добу да ради у нашу корист, и учинити од њега магнет који ће зрачити и привлачити не само у Србији, већ на Балкану и Европи. 

Вашингтон и Брисел желе да, после свих грешака које су овде направили, хитно затворе „српски проблем“ пре него што Руси сломе кијевску хунту. То је оно што Милош Ковић назива америчким моделом пацификације: „дођу, побију, протерају и опљачкају, а онда траже да се помирите са реалношћу“. Али, све то у данашњем времену је рачун без крчмара. Охридски рачун без крчмара.

Председник Вучић се максимално ангажовао да се некако набаве недостајуће количине струје и гаса. Међутим, избегава да прихвати одговорност за катастрофална кадровска решења која су српску електропривреду упропастила

"Са своје 72 године, Берлускони неће отићи док га Господ не узме", разочарано пише колумниста лондонског "Гардијана", један од оних који не могу да се начуде премијеровом опстанку на положају упркос сведочењима да је Силвио често користио агенције за пословну пратњу.

Хајде да ту постоје неки аргументи, као што је онај да би било боље да, уместо државних ваучера, послодавци исплаћују запосленима регрес за годишњи одмор, што би им се одбијало од пореза. Нее, лакше је размишљање по систему кеца и двојке, црно-бело, или јеси или ниси

Бурсаћ и Грухоњић сасвим озбиљно предлажу да НАТО отпочне нуклеарни рат с Русијом. Ова наша двојица Стрејнџлава изгледа да немају никакав страх – обитавање у секти истомишљеника, као и увек, доводи до бујања радикализма и преласка на све екстремније позиције. У овом случају, на позиције које су сасвим удаљене од здравог разума и од елементарне људскости.

 Русија је данас збиља прва на реду да одговори на светскоисторијска питања опстанка хришћанства, цивилизације и човека. А од њеног одговора зависиће умногоме то какав ће тачно бити и српски одговор