Оно што је интересантно је да сада видимо Русију, много, много више, па готово ентузијастичну за чланство Србије у Европској унији. Док су раније понекад знали рећи "све је на Србији" сада су много јаснији у томе и охрабрују их "само напријед". Разлог за то је што покушавају да развију Србију као њиховог потенцијалног тројанског коња унутар ЕУ, политички, али и економски

Како обично имагинација почиње, била једном једна банка... Од грађана је прикупила милијарду евра штедње. На штедњу је плаћала пасивну камату грађанима од 5% на годишњем нивоу. У апсолутном износу, то је 50 милиона евра.

Објашњавање и разумевање економског успеха Кине утиче и на друге земље. Једнодимензионално тумачење Вашингтонског консензуса примењено на кинеско искуство, односно усвајање поједностављеног, а понекад чак и догматичног наратива којим се тумачи сто година развоја Кине који се фаворизује у делу интелектуалне јавности, ако буде прихваћено, вероватно ће имати штетне последице по глобални развој.

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити. 

Да ли то што је Нозиков обућар добар и има право да брже напредује значи да је ДОС-ову приватизацију требало подржати? Не значи. И где је онда поентилизам? У језику и односу према језику, у логици и односу према појму и стварности.

Тешко је замислити упечатљивију демонстрацију моћи економских санкција него што је то тренутно случај у „обрачуну“ Запада са Москвом

Уместо да деци која су аутистична омогући третман макар онакав какав је омогућио кућним љубимцима, Вучић наставља са понижавањем унесрећених родитеља и деце којима треба рутина ради одржавања њиховог нарушеног здравља

За Игора Маројевића је врхунац његовог читања у новом контексту Његоша свођење највећег српског песника на социјално-операционализованог класика, својеврсну збирку пословица, односно „нашу“ креативно патријархалну претечу приручника за свакодневицу какав је „Пут којим се ређе иде“ Скота Пека.

Привидно љутите изјаве муфтије Зукорлића у функцији су, с једне стране, да се „Власи не досете“, а са друге израз борбе за престиж унутар бошњачког политичког табора, а његова „огорченост“ може добро доћи и властима да представе како је реч о „избалансираном документу“.

Зато је кнез намесник, по диктату Британаца, мандат за формирање нове владе поверио једном од дотадашњих Стојадиновићевих скутоноша, Цветковићу, са задатком да "реши хрватско питање"! А овај га је "оправио" тако што је са Мачеком потписао споразум о формирању, скоро па независне, Бановине (Велике) Хрватске, из које ће се, годину и по доцније, породити "Независна Држава Хрватска"