Чак и ова накардна имена, која немају никакве везе са нашим стварним језиком, показују колико је филмским ствараоцима стало до било какве, чак и формалне језичке веродостојности.

Победа над фашизмом напросто се не може испрати и дестиловати од руског (совјетског) печата и крви, ма колико да то неким ушима не прија да чују. Што не значи да не треба разговарати о врлинама и манама совјетског система „реалног социјализма“ – као и актуелног „реалног капитализма“, уосталом.

У сваком случају, Албанцима остаје да дубље размисле о суштини америчке политике, мада сам уверена да многи обични грађани Косова и Метохије врло јасно разумеју да довођење на власт политичких елита из шуме, није било осмишљено у циљу изградње демократије слободе и јаких институција. Преко корумпираних „елита“ многих држава  западне земље спроводе политику неоколинијализма, користећи туђе ресурсе

Наравно, ови први су одмах сумњичили пучисте да све раде уз наговор ЦИА да би поново унижавала муслимане или да би онемогућили отопљавање односа Турске и Русије. Ови други су пак рекли да је Ердоган аутократа, да подржава тероризам, иде ка исламском фундаментализму и тако даље.

Када је у питању животни стандард становништва Србије – озбиљним анкетама би требало да се утврди колико заправо домаћинства приходују током месеца, квартала или године. Јер, исплаћене и опорезоване зараде нису права мера животног стандарда становништва Србије.

Русија се бори на два тешка пропагандна фронта. На западном, „демократском“ фронту, она је потпуно блокирана и само се у дубинама интернета може чути и руска страна. На унутрашњем, руском фронту, велики је број оних који умиру од чежње да Западу покажу своје еманциповано, европејско, и зато антируско лице

 Када говоримо о Србији, не само да смо се одрекли самоуправљања, него смо то урадили без размишљања, прихватајући грубе идеолошке концепте запада. Можда ја и нисам у праву. Али када смо ми то озбиљно проверили у пракси који су резултати били тада, а које имамо сада. На основу којих показатеља ми безусловно одбацујемо било коју алтернативу, тачније било које разматрање алтернативе, садашњем концепту?

Личило је све на недавни протест за културу одржан на Тргу Републике, протест на коме су у првим редовима били сви конформистички и коректни владини новинари, а у задњем реду понеки сиромашни уметник, или последњи културни посленик.

Ја могу да разумем да се ова друга ствар не допада господину Тералу и његовим домаћинима у свечаној ложи „Маракане“. Верујем да му је пријатније да гледа сервилне осмехе локалне елите док се зноји и тиска на травњаку амбасаде, него да слуша звиждуке својој земљи и химни на стадиону.

За капиталистичка предузећа таква ситуације је више него повољна. Када су радници етно-културно фрагментиранни, они су мање способни да стварају организације, попут синдиката и политичких партија, преко којих би могли да поправе свој положај