Ово што следи је, дакле, дослован цитат из „Данаса“: „Кад Србија престане да србује и кад се узвиси на ниво људскости - онда ће се ствар почет мењат"

Поставља се питање због чега је ова дневна новина исфабриковала баснословне суме у том неистинитом тексту?! Да им је мотив била брига за новац грађана Србије, свакако да би прво проверили информације, што су врло једноставно могли да ураде, па да онда објаве чињеницама поткован текст.

Уосталом, тог 14. октобра 2008. када је Предлог статута усвајан у покрајинској скупштини, у главној улози нису били Чанак и Пастор, већ управо Пајтић, који је у те ситне сате присутни аудиторијум поздравио једним громким и државничким – „Добро јутро Војводино“.

Ако пред собом имамо бар елементарне чињенице о смислу и циљу ових Бриселских разговора, онда би то требало да буде de iure признање тзв. Косова од стране Србије. Тај процес започет је са Бриселским споразумом и траје и данас

Истини за вољу, није лако седети са Вучићем у студију. Ми код куће можемо да се смејемо, да се ишчуђавамо колико глупости и лажи је у стању у једном даху да изговори, али је лицем у лице с њим тешко исконтролисати властиту одбојност и упаковати је у разложно и прецизно питање. 

(Из Архиве НСПМ-а, 14.03.2006)

Милошевић и Ђинђић још су за живота промовисани у симболе две завађене и зараћене Србије, а драматичне околности њиховог одласка, који као да су истовремено режирали Шекспир, Достојевски и писци шпијунских романа, само су још појачале ову симболику.

Као дијете које је избјегло на Пале, које се одлично сјећа протеклог Отаџбинско-одбрамбеног рата, као неко ко је одрастао у чемеру сиромаштва и личних губитака, ја према Вашим одлукама немам неки нарочито заинтересован став. Оне за мене не постоје, не обавезују ме и сматрам их животно ништавним. Оне су за мене само знак несретних времена која иду у којима ће се ране отворене на овим просторима парати свим могућим ножевима из политичког репертоара тзв. „међународне заједнице“.

Сједињене Државе окупљају своје снаге и савезнике, јачају војно-политички притисак на Русију како би она променила своју спољну политику и уклопила се у америчку глобалну стратегију.

Затварање једне од високих пећи у компанији Ју ес стил у Смедереву и успоравање увоза у еврозони, и у још неким земљама имали су за последицу да је робни извоз у октобру (изражен у еврима), за само 4,8 одсто био већи него у истом месецу 2010.

У сукобу великих сила ми би требало да будемо посматрачи, а не учесници. Али, такав луксуз нам неће бити дозвољен. Кад западни притисак постане неиздржив, Вучић ће капитулирати. Неумереним задуживањм он је већ ослабио позицију Србије.