Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 11. мај 2009. |
Kада та влада у том тренутку није имала петље да замоли амбасадора Мантера да напусти Београд, зар је ико могао очекивати да би ова садашња, „европска“ и „реформска“ власт могла имати куражи да потпредседника Бајдена љубазно замоли да у Београд – не долази?!
|
Политички живот
|
|
Милан Благојевић
|
петак, 04. март 2022. |
Не може се Русија ни оптужити ни осудити за агресију, па је отуда Резолуција Генералне скупштине УН од 2. марта 2022. године правни фијаско. Свакако да је за нас најболнији правни промашај и фијаско Вучићевог режима, јер је тај режим, а тиме и Србија, осудила нашу братску Русију
|
Преносимо
|
|
Драгољуб Бакић
|
четвртак, 01. јун 2017. |
Тај пројекат је једна погрешна идеја где се чине катастрофалне грешке: урбанистичке, архитектонске, саобраћајне, инфраструктурне, еколошке, друштвено-политичке, социолошке, огромне економске грешке.
|
Културна политика
|
|
Ана Радмиловић
|
четвртак, 20. јун 2013. |
Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат.
|
Савремени свет
|
|
Mарија Митровић
|
уторак, 24. мај 2022. |
Русији се не може оспорити развијена технологија у војној индустрији, медицини и свемирским истраживањима, делатностима под патронатом државе. Када је реч о производима веће додате вредности који се развијају кроз приватну иницијативу, тешко је очекивати напредак у условима ограниченог приступа тржиштима капитала и технологија
|
Коментар дана
|
|
Бранко Павловић
|
уторак, 22. октобар 2019. |
Док се у спољној политици Француска, пре свега преко лидерске позе председника Макрона, појављује као знатно значајнији фактор од Немачке, дотле на економском плану Француска упада у све веће проблеме. Спољна политика Француске се оцртава јачим супротстављањима САД/Трампу на једној страни и отворенијој политици сарадње са Русијом и Кином на другој, него што то чини Меркелова.
|
Економска политика
|
|
Бранко Васиљевић
|
петак, 22. јун 2012. |
Оваква концепција ММФ-а производи гомилање дугова и кризе, нарочито у земљама у којима је некритички прихваћена као основа макроекономске политике стабилизације и развоја.
|
Савремени свет
|
|
Мирјaнa Рaдојичић
|
понедељак, 23. мај 2022. |
Због свега наведеног, Жозеп Борељ је особа опасна по светски мир и опстанак човечанства и као такав требало би да буде проглашен персоном non grаtа у свим државама света којима је до тих вредности стало
|
Коментар дана
|
|
Брендан О'Нил
|
среда, 25. септембар 2019. |
Ако заиста хоћете да вам пред Уједињеним нацијама говори дете, зашто не доведете неког тинејџера из Африке или Индије који верује да економски развој није бајка, већ апсолутно неопходан предуслов да се они избаве из сиромаштва?
|
Културна политика
|
|
Душан Аксентијевић
|
уторак, 04. јун 2013. |
Да ли је могуће да министар мисли да ико нормалан може да (му) верује да ''питање Универзитета није постављено на дневни ред'' иако је у Бриселу постављено питање државе Србије и СВИХ њених институција на Косову и Метохији?
|
|
Савремени свет
|
|
Драган Бисенић
|
четвртак, 26. мај 2022. |
На питање какав ће бити XXI век, Хенри Кисинџер је пре педесет година рекао: „Биће окрутан и бићу срећан што нећу морати да будем сведок у његовом највећем делу
|
Коментар дана
|
|
Саво Манојловић
|
понедељак, 21. октобар 2019. |
„Ово је права истина господине председниче... Понављам са највећом жестином и осудом: истина маршира и ништа је неће спречити... Када је истина закопана под земљом, она расте и достиже толику снагу да једног дана када експлодира носи све пред собом... “
(Писмо Емила Золе председникуФранцуске поводом афере „Драјфус“)
|
Економска политика
|
|
Јован Б. Душанић
|
понедељак, 26. јануар 2015. |
Од грађана се тражи да све више „стежу каиш“, а и поред тога и „издашне помоћи“ из иностранства дуг се не смањује него се из године у годину повећава. Тако је спољни дуг Грчке са 142,8% у 2010, порастао на 157,7% у прошлој
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 27. април 2009. |
Били би потребни томови књига да се саберу све неистине и све гадости које су у овом периоду изговорене и написане о Србима. А посебна је прича што у свим тим неистинама и гадостима често главну реч водили управо интелектуалци из Србије, и/или српске националности.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
петак, 10. децембар 2021. |
Ако Универзитет не брани дигнитет и интегритет науке али и темељне демократске и цивилизацијске вредности, чему он онда служи. Може ли он поново постати заветно место српске демократије. Зато са пуно права можемо и данас поставити питање?
|
Преносимо
|
|
Александар Павић
|
уторак, 16. мај 2017. |
Тако да је одговор који се сам нуди на питање да ли је Србија, односно српска државност добила нешто тиме што је Вучић „преварио Запад“ – једно велико НЕ. Добио је једино Вучић и сви који су имали политичко-материјалну корист од те политике. Добио је Мило Ђукановић. Добио је великоалбански фактор. Добио је, разуме се, и западно-глобалистички фактор.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 13. април 2009. |
У свом необично отвореном излагању руски амбасадор Конузин је по први пут изговорио нешто што се, заправо, подразумева, али о чему се овде мало говори, а то је да ће евентуални пријем Србије у ЕУ свакако имати одраза на односе Србије и Русије.
|
Политички живот
|
|
Владан Динић
|
четвртак, 09. децембар 2021. |
Проверавајући, код оних који су добро обавештени, да ли је могуће да је Лука Пејовић Ћурувијин убица, добили смо одговор да је у овој земљи све могуће, али да је та вест мало вероватна и да је баш и пласирана из неких других разлога
|
Преносимо
|
|
Емануел Макрон, Јирген Хабермас и Зигмар Габријел
|
понедељак, 15. мај 2017. |
Расправу о будућности Европе је организовала Хертие школа управљања из Берлина 16. марта 2017. Разговор је модерирао потпредседник Хертие школе Хенрик Ендерлајн.
|
Економска политика
|
|
Бранко Павловић
|
уторак, 07. фебруар 2012. |
Кад се заврши целокупна потребна саобраћајна инфраструктура неопходна за функционисање моста преко Аде, цена ће се приближити целој милијарди евра. Шта смо све могли да урадимо од тих додатних пара, сами закључите.
|
|