Kада та влада у том тренутку није имала петље да замоли амбасадора Мантера да напусти Београд, зар је ико могао очекивати да би ова садашња, „европска“ и „реформска“ власт могла имати куражи да потпредседника Бајдена љубазно замоли да у Београд – не долази?!

Не може се Русија ни оптужити ни осудити за агресију, па је отуда Резолуција Генералне скупштине УН од 2. марта 2022. године правни фијаско. Свакако да је за нас најболнији правни промашај и фијаско Вучићевог режима, јер је тај режим, а тиме и Србија, осудила нашу братску Русију

 Тај пројекат је једна погрешна идеја где се чине катастрофалне грешке: урбанистичке, архитектонске, саобраћајне, инфраструктурне, еколошке, друштвено-политичке, социолошке, огромне економске грешке.

Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат. 

Русији се не може оспорити развијена технологија у војној индустрији, медицини и свемирским истраживањима, делатностима под патронатом државе. Када је реч о производима веће додате вредности који се развијају кроз приватну иницијативу, тешко је очекивати напредак у условима ограниченог приступа тржиштима капитала и технологија

Док се у спољној политици Француска, пре свега преко лидерске позе председника Макрона, појављује као знатно значајнији фактор од Немачке, дотле на економском плану Француска упада у све веће проблеме. Спољна политика Француске се оцртава јачим супротстављањима САД/Трампу на једној страни и отворенијој политици сарадње са Русијом и Кином на другој, него што то чини Меркелова.

Оваква концепција ММФ-а производи гомилање дугова и кризе, нарочито у земљама у којима је некритички прихваћена као основа макроекономске политике стабилизације и развоја.

Због свега наведеног, Жозеп Борељ је особа опасна по светски мир и опстанак човечанства и као такав требало би да буде проглашен персоном non grаtа у свим државама света којима је до тих вредности стало

Ако заиста хоћете да вам пред Уједињеним нацијама говори дете, зашто не доведете неког тинејџера из Африке или Индије који верује да економски развој није бајка, већ апсолутно неопходан предуслов да се они избаве из сиромаштва? 

Да ли је могуће да министар мисли да ико нормалан може да (му) верује да ''питање Универзитета није постављено на дневни ред'' иако је у Бриселу постављено питање државе Србије и СВИХ њених институција на Косову и Метохији?