Invazija telokradica

“Ja sin mutnoga lovca i vidra i ovca…”

Oskar Davičo, “Hana”

Ja, autor preko sedamdeset ozbiljnih članaka, tokom dve godine, podužih, analitičnih, sve zajedno skoro četiri stotine stranica teksta, sa žaljenjem saopštavam da postoji izvesni “političar”, kažu, kontroverzni, istog imena i prezimena, koji neobično liči na mene, kao jaje jajetu, koji sa mnom, ozbiljnim autorom sa opozicionih sajtova, nema nikakvih dodirnih tačaka. Taj lik živi svoj sopstveni, virtuelni život, koji sa mojim životom nema veze. Odričem se tog lika. Odbijam da odgovaram za njegovo ponašanje. Tom liku povremeno, a srećom, sve ređe, povremeno udahne život neki neodgovorni novinar, ili neoprezni trač. Eto, pre neki dan (9. januara 2012. godine) se taj lik, taj lažni alter ego, taj telokradica i delokradica, obreo u dnevnim novinama “Pravda”. Inače, telokrađa je čest slučaj i u svetu i kod nas (poznat je slučaj dvojice naprednih političara koje su 2008. godine oteli tuđini i zamenili im umove – posledica je da ova dvojica rade sve suprotno onome što su radili pre otmice i preumljenja). Snimljeno je nekoliko filmova na tu temu, po istinitim događajima (Invasion of the Body Snatchers)[1] i to 1956, 1978. i 2007. godine. Filmove su režirali, između ostalih i znameniti Don Zigel i Filip Kaufman. Radnja je uvek ista –grupa ljudi otkriva da ljudsku rasu, zamenjuju tuđini bez emocija, jedno po jedno. To se i meni događa. To se i vama događa! Neka zvona zvone na uzbunu! Neću da budem zamenjen! Neću da mi ukradu lik i delo (telo)!

Evo kako je taj moj telokradica predstavljen u ozbiljnom i veoma naprednom listu “Pravda”, simbolu “novinarstva u Tenesiju”[2].

“SRPSKA POGAČA”

“U poznatom restoranu „Stara trešnja“, kontroverzni političar Nebojša Bakarec pokazao je svima koliko voli da kuva. Zasukao je rukave i sa sjajnim kulinarima napravio srpsku pogaču.

Potrebno je: 1 kg brašna, 1 paketić svežeg kvasca, pola šoljice ulja, 2 dl tečnosti (pola vode – pola mleka) i so.

Način pripreme: U mlakoj tečnosti rastopiti kvasac, a kada nadođe dodati 850 g brašna, pa so i ulje. Zamesiti testo i, ako treba, dodati još brašna. Testo ne sme da bude tvrdo, niti da se lepi za ruke. Ostaviti da naraste, pa ga premestiti u oblikovanu pogaču. Ostaviti još desetak minuta i peći.

Mogu se praviti i lopte, i poređati jednu pored druge.

Nisam ljubitelj alkohola, i najčešće pijem vodu i domaće, negazirane sokove – kaže Nebojša. – Pa ipak, tokom praznika sam popio čašu crnog vina. Samo crno vino treba piti za ovaj veliki praznik i nekoliko dana posle praznika, jer se od pamtiveka kaže da je crno vino Božja krv.”

Ukazujem na ozbiljne razlike između tog lika i mene, koje su jasne meni i svakome ko me poznaje.

Prvo, više ne sarađujem sa “Pravdom” – posle intervjua koji su letos tražili i dobili a zatim pet nedelja oklevali da objave, dok im nisam odrekao pravo da ga objave posle tog roka. Ovaj lik očito voli glasilo SNS – dok ga ja ne mrzim, jedino zato što je opoziciona novina ali je novinarstvo “Pravde” isto kao i ostalo “novinarstvo u Tenesiju”.

Drugo, nikada nisam bio u restoranu “Stara trešnja” i ne znam ni gde se nalazi. Ovaj lik očito zna i ide tamo.

Treće, ne kuvam u odelu i kravati. Mogu da kuvam go ali sa kravatom nikako. Ovaj lik očito tako kuva (fotografija jeste moja ali od pre pet, šest godina i radilo se o poziranju na predlog voditelja TV emisije).

Četvrto, ne znam da pravim pogaču i retko jedem belo brašno. Ovaj lik zna i voli pogaču preko hleba.

Peto, nisam religiozan i ne slavim bilo kakve praznike. Takođe, reč “bog” pišem malim početnim slovom, obavezno. Ovaj lik je vernik i bogoljub, teofil, takoreći.

Šesto, ne izgovaram nesuvislosti o crnom vinu i bogu.

Sedmo, ni ja nisam ljubitelj alkohola, ali ga pijem. Što bi reko Dis “Ne marim da pijem, al’ sam pijan često… I želeći da se zaklonim od srama, pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.”

Ovaj lažni lik, ovaj prevarant, nekako uspeva ovih nedelja, a verovatno i mesecima i godinama, da crpi energiju, uspeva da se pojavljuje, uvlači se u razgovore, daje intervjue za novine, kuva po restoranima. Evo, pre dve nedelje, zove me bivša žena (druga po redu, bivša od skoro) u pola jedanaest noću. U pozadini se čula graja restorana – izvinjava se, kaže, što zove tako kasno (ja rano ležem za razliku od svog alterlika), ali je iznervirana… Sedi u nekom društvu i jedna žena, četrdesetih godina, uverava sve kako je sa svojim detetom i sa mnom bila na Kopaoniku tri nedelje pre toga. Bivša supruga me, kaže, brani (meni do duše nije bilo jasno od čega i zbog čega ali nema veze…) i kaže da želi to da proveri (nije mi bilo jasno šta se to bilo koga tiče ali ni to nema veze). Da, uveravam je ja, nisam bio na Kopaoniku skoro i nisam godinama bio sa bilo kakvom ženom sa detetom. Da, kaže, znala sam da laže… I tu se razgovor završava. I sad, kad povežete dva i dva, jasno vam je da taj lik, u moje ime zavodi i žene sa decom, vodi ih na Kopaonik… Verovatno i vozi kola (ja ne vozim) i ima puno para – ja nemam (u ova teška vremena, žene se lepe samo na pare). Odakle ta energija tom liku za sve to? Odakle mu novac? Odakle mu drugo telo? Ko ga je otelotvorio? Nije valjda “Pravda”, nije valjda SNS? Ja ne podnosim SNS. Možda bi oni želeli da pređem tamo kao toliki (Tika, Šora, Ljuša…), ali ja bih se pre ubio. Nisu me valjda klonirali (možda su i Toma i Vučko klonirani – otud tolika razlika i jaz između klona i pređašnjih, stvarnih radikalskih ličnosti)? Ja verujem da je moje telo samo moje. I noću… Noću se doduše podajem… ali to samo simbolično znači da neko drugi ima moje telo, ima ga ona… ali to je već druga priča, to nije to… Prilično sam uveren da je moje telo, moje, dvadeset četiri časa, svakog dana. Ali opet, ko zna? Previše je koincidencija – i intervju “Pravdi” i žena sa Kopaonika! Au! Sad kad se setim – jao meni – tužbe “Gej strejt alijanse”, slali su mi tužbe na tri adrese sa kojima nemam veze a nisu na moju dorćolsku adresu (kasnije mi je policija uručila sve tri, jer sud nije, normalno, mogao da me nađe na lažnim adresama). I nije mi bilo jasno zašto su me tužili. Sad mi je jasno, pa taj lik, taj lažnjak je homofob, verovatno je svašta lajao… Ali na tri adrese… Možda ne postoji samo jedan klon, možda postoje trojica? Ko će sa njima da izađe na kraj? Pa jeste, svojevremeno, pre pet, šest godina, javljali su mi ljudi da su me videli na nekim televizijama na kojima nisam bio, mislio sam greše, javljali su mi da sam se pojavio u časopisima za koje nisam čuo, mislio sam greše, javljali su mi da su me videli na mestima na koje nikada ne bih otišao, sa nekim ženama kojih se ne sećam, mislio sam greše… Pa, ovo je ozbiljno. Kafkijanska situacija! Možda neki čudni oblik “Metamorfoze”?! I u “Invaziji telokradica” postoji metamorfoza! I u filmu “Muva “ Dejvida Kronenberga! Neće valjda da me transformišu u SNS-ovca? Nemojte ljudi! Da me metamorfoziraju? Ajde, jedan alter ego u “Pravdi”, ali tri! Jedan zavodi sredovečne žene sa decom, drugi kuva, treći daje intervjue… Jao meni!

Situacija je ozbiljna. Moram da pozovem “Isterivače duhova” (Ghostbusters)[3] ili, još bolje, “Isterivače đavola” (Exorcist) i da rešim stvar. A vi vidite da li je vaše telo vaše, da li imate “dvojnika” ili klona koji živi svoj život mimo vas? I budite oprezni kad odlazite na spavanje. Mislite o tome.

[1] http://www.imdb.com/title/tt0077745/

[2] http://www.pravda.rs/2012/01/09/srpska-pogaca/

[3] http://www.youtube.com/watch?v=m9We2XsVZfc