Mimo visokoparnih izjava, Amerikanci i Anglo-Francuzi nisu u stanju da sebi dozvole veće gubitke u jednoj munjevitoj akciji protiv Sirije, koja raspolaže sa efikasnom protivvazdušnom odbranom koju su osavremenili Rusi, kao što je pokazano u februaru obaranjem jednog izraelskog F-16. Osim toga, Moskva je postavila moćnu PVO u Latakiji sa sistemima S-400

Rusija ne predstavlja egzistencijalnu pretnju zapadnoj demokratiji. Sovjetski Savez je bio mnogo znatniji protivnik i završio je kolabirajući pod teretom vlastitog ekonomskog neuspeha. Rusija se suočava sa unutrašnjim problemima, sličnih razmera (ne samo ekonomska stagnacija već takođe i demografski kolaps). Ali, to ne implicira da je zapadna demokratija izvan opasnosti. 

Samo pre tri godine, kurdski borci na severu Sirije bili su „heroji“ – borili su se protiv Islamske države i porazili su je. Sada ih Turska (član NATO-a) i milicije Slobodne sirijske armije (SSA) napadaju i vrše udare po njima u Afrinu. 

Indija se mora pripremiti za rat na dva i po fronta. Njene jedinice moraju da pokriju oblasti u kojima su tradicionalno bile slabo prisutne. Urgentno je potrebno da se razvije pogranična infrastruktura, angažovanjem civilnih entiteta.

Sloboda je problem svakome ko u granicama tuđe slobode ostvaruje sopstvenu vlast. Kako su sa pojavom društvenih mreža i alternativnih medija individualne slobode sve više počele da se šire, bilo je samo pitanje vremena kad će neko pokušati da im stane na rep.

Libija, koja je dezintegrisana nasilnim rušenjem Gadafija, pokušava da nađe rešenje kojim bi ujedinila zemlju, u saradnji sa Rusijom. Vredi se prisetiti Gadafijevog govora iz marta 2011. godine kada je upozorio Evropu da će rušenjem Libije koja je bezbednosni bedem Mediterana, milioni izbeglica iz Afrike i sa Bliskog Istoka poći na Zapad. I pored tog upozorenja, EU je zajedno sa SAD napala Libiju i prouzrokovala nastanak haosa u toj zemlji. Nakon četrdeset dve godine prosperiteta pod Gadafijevim režimom, koji je u Libiji uspostavio visok ekonomski, socijalni, zdravstveni, obrazovni standard građana, zemlja je potonula u haos i beznađe

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu još jednom je na kratko posetio Moskvu zbog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

 U zaključku ću da kažem – terorizam je ograničeno oružje koje kontrolišu Anglosaksonci. A to znači da se bumerang bezumnog varvarstva može lako vratiti na teritoriju onih koji ga lansiraju.

Specifičnost ovog protestnog pokreta koji je protresao ceo Iran, jeste svakako odsustvo jednog centralnog vođstva – činjenica koja nadahnjuje bez sumnje argumentaciju u prilog suštinske spontanosti dobrog dela nemira.

 Bez želje da se presuđuje o istinitosti optužbi, ipak postoji bojazan da će svako ko je spreman da „bezuslovno veruje” (u ovom slučaju „ženi”) u svojoj želji da politizuje lično izgleda pride depolitizovati ono očigledno političko.