Evropska unija bi mogla ostati utočište napretka, mira i demokratije, ali utisak trajne krize uzima svoj danak u oblasti osnovnih vrednosti. Možda je Sporazum Brisela s Ankarom i opterećenje vraćanjem izbeglica iz Grčke nazad u Tursku proizveo teret unutrašnje nevolje Evropske unije koji je nju opteretio mnogo više od „Bregzita“.

SAD pri tome nisu direktno strana u teritorijalnom sporu između Kine i drugih zemalja Južnokineskog mora. Ali, u to su umešane indirektno, jer žele da se na tom području poštuje princip slobodne plovidbe koji se kosi sa kineskim pretenzijama.  

Prekomerna upotreba reči neretko je tolika da prerasta u zloupotrebu. To preterivanje je samo retoričko pomagalo: ljudi nastoje da preteranim insistiranjem na formi prikriju nedostatak kvalitetne suštine. 

Pobeda koja nije samo rezultat delotvornosti šiitskih milicija u Siriji, već se širi u brzo napredovanje istih u Iraku, u borbi protiv Islamske države. „Na kraju krajeva, šiitske milicije kojima je pokrovitelj Iran, računaju na podršku dve najveće vazdušne sile – američke u Iraku i ruske u Siriji“. 

 Nova strategija za uska mora ruskih oružanih snaga, zasniva se, dakle, na difuziji brojnih platformi, ne mnogo velikih i stoga ne mnogo skupih, ali sa jednom izvrsnom sposobnošću da intervenišu i u oblastima koje su podosta udaljene od obala.

Otuda, nema samo Islamska država snažne motive da udara i destabilizuje Tursku, koja je postala neprijateljska takođe i za borce bivšeg fronta Al Nusra i različite salafitske pokrete koji su poraženi u Alepu, kao i za Saudijsku Arabiju i Katar, koji su mnogo truda i novca uložili u Tursku, kako bi se oborio režim u Damasku.  

Nekima, očigledno zbog slabe obaveštenosti, se čini da DŽemiljev može biti koristan Ukrajini zbog svoje mržnje prema Rusiji. Međutim, ovakav zaključak je daleko od istine. Pre svega zbog toga što se DŽemiljev ka ukrajinskom narodu, očigledno ne odnosi bolje nego ka ruskom

Uspeh Islamske države u Palmiri je važan na vojnom planu, jer pokazuje da ljudi el Bagdadija još uvek raspolažu sa dosta sredstava i ofanzivnim sposobnostima, ali u isto vreme ima i jednu visoku simboličku vrednost, jer briše jedini veliki poraz koji je do sada Islamska država doživela od strane Rusa

Novi američki predsednik Donald Tramp nekako stidljivo zauzima položaj prema Rusiji i uglavnom ćuti o svom predizbornom obećanju da će se Amerika zajedno sa Rusijom boriti protiv terorizma. 

"Prioritet Egipta je podrška nacionalnim armijama, na primer u Libiji, kako bi obezbedila libijsku teritoriju i suočila se sa ekstremistima. Isto vredi za Siriju i Irak“. Na ovu tvrdnju, novinar je pitao, da li se pod podrškom Siriji podrazumeva podrška režimskoj armiji. „Da“ odgovorio je odsečno egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi.