Супротно очекивањима и хвалисањима европске финансијске олигархије и њихових политичких егзекутора, целокупан догађај око споразума Грчке са еврозоном ће битно ојачати, а не ослабити, грчку владајућу коалицију.

Ми долазимо до основне теме, чије непознавање омогућава спољашњим режисерима да манипулишу народним масама. Увереност грађана-опозиционара у то да ће пароле и позиви који одјекују из уста лидера ,,псеудореволуције“ бити реализовани заснива се на елементарној емоционалној манипулацији.

Са надом, али и зебњом, очекујем резултате референдума. Са надом да ово ипак неће бити још једна побједа Великог Инквизитора, који би радо преузео бригу о нашој сопственој слободи, на уштрб нашег сопственог идентитета и достојанства.

На ауторитаризам и грубу штедњу, ми ћемо одговорити демократијом, смирено и одлучно. Грчка, колевка демократије, ће послати одјекујући демократски одговор Европи и свету.

Сусрет саудијског принца Мухамеда бен Салмана (сина садашњег краља) и Владимира Путина су већ крстили ресетовањем руско – саудијских односа. Ипак још увек је рано говорити о ресетовању – пре ће бити да је Москва одлучила да избалансира своје везе у региону.

Дешавања у Новорусији такође су постали тест тога ко управља Москвом – носиоци наших националних интереса или шеста колона то јест атлантистичка мрежа утицаја. Показало се, педесет кроз педесет, са променљивом успехом – Крим наш, дакле власт је руска; Мински споразуми – победила је шеста колона.

Унутрашњи политички изазови прете да угрозе напоре великих сила да развију и обликују регион. Како главне силе користе своју финансијску и политичку моћ да стекну утицај на Балкану, тако слабе локалне самоуправе настављају да успостављају равнотежу између супротстављених народа.

Исламска држава у Ираку и Сирији спутава и ограничава Ирански односно шиитски утицај и зато  ма колико парадоксално звучало САД заправо помажу Исламску државу. Џихадисти Исламске државе држе под својом контролом огромне територије у Сирији и Ираку.

Ослањајући се на испразне и у основи елитистичке мантре глобалне салонске и „твитер-левице“, лабуристи су додатно изгубили своју везу са истински обесправљеним слојевима друштва, а инсистирајући на празним идеолошким мантрама успели су да отуђе од себе управо оне слојеве становништва које би пре свега требало да штите.

Ове очигледне, директно усмеравају политику марионетских кијевских власти против Русије. А ове остале, неприметно и лицимерно, под маском алтруизма, пљачкају, деградирају и дезинтергишу украјинску државу и друштво.