Ердоган гази секуларисте

На превременим парламентарним изборима у Турској одржаним у недељу убедљиво је победила Странка правде и развоја (АКП).[1] Странка актуелног председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана освојила је нешто више од 49 процената гласова. Тим резултатом поменута странка ће добити право да сама оформи владу. И баш због ове чињенице многи секуларисти у Турској се плаше (с разлогом) да ће доћи до радикализације друштва и да ће странка АКП на челу са Ердоганом завести тоталитаризам.

Данашња Турска је земља коју муче бројни проблеми, а највише сукоби с Курдима у самој Турској и Сирији. Чини се да су грађани Турске даривали своје поверење оној странци и оном човеку за кога мисле да их може извући из невоље. Реџеп Тајип Ердоган је познат по томе што припада „тврдој“ струји у политичко-верском миљеу Турске.

Ердоган подржава исламисте, што је чињеница за коју га оптужују све слабији секуларисти. Чини се да је народ Турске у већини гласао за ону струју која може да обезбеди какву-такву стабилност, без обзира на то што та струја флертује са исламистима. Турска има амбивалентан однос према ИСИЛ-у и прилично јасан однос према Курдима.

Недавно су поново почели сукоби између турске војске и Радничке партије Курдистана унутар Турске. Осим тога, турска војска стално напада положаје Курда у Сирији који се боре и против "Исламске државе". Турски председник Реџеп Тајип Ердоган бескомпромисан је када је у питању решење курдског проблема. Међутим, он је исто тако бескрупулозан и према противницима у земљи.

Ердоган је након избора изјавио да су резултати недељних избора, на којима је владајућа Партија правде и развоја убедљивом победом повратила парламентарну већину, показали да је народ изабрао да заштити амбијент стабилности и поверења. Ердоган је у саопштењу истакао да је најважнија порука резултата избора упућена екстремистичкој Радничкој партији Курдистана да "насиље, претње и крвопролиће не може да коегзистира са демократијом и владавином права", пренела је агенција Ројтерс.“[2]

Што се тиче противника међу самим Турцима, Ердоган је одмах после избора преузео иницијативу. Он је очистио медије једним потезом оптуживши шефове опозиционог листа Нокта за покушај државног удара. Главни уредник Џевери Гивен и директор листа Мурат Чапан оптужени су за покушај државног удара и стављени су у притвор. „Њих двојицу је полиција у Истанбулу ухапсила пошто је на насловној страни последњег броја листа изборни тријумф Партије правде и развоја (АКП) представљен као "почетак грађанског рата у Турској".[3]

Турска полиција је преузела две телевизијске станице које су припадале опозиционом блоку и отпустила је 58 новинара. То није све, Реџеп Ердоган се сукобио и са својим верским непријатељем свештеником Фетулахом Гуленом и ухапсио је 35 његових присталица. Међу ухапшенима су и виши административни, као и полицијски службеници који су били присталице поменутог свештеника. Препад је почео у зору у Измиру против присталица и чланова „паралелне структуре“, што је назив за присталице Фетулаха Гулена који се налази у Сједињеним Државама.

Суд је тражио казну за Гулена у износу од 34 године![4] Секуларисти у Турској мало чему могу да се надају. Несумњиво да ће Ердоган још више учврстити своју власт, што се може одразити на демократски поредак у Турској, али за већину Турака Ердоган и његова партија су симболи стабилности државе и обрачуна са Курдима. Међутим, курдско питање ће и даље наставити да мучи Турску све док се не изнађе прихватљиво дипломатско решење. Међутим, у овом светлу тешко је да је Реџеп Тајип Ердоган способан да преговара са Курдима.

Турски авиони су поново бомбардовали положаје Курда и питање је на који начин Турски председник заправо намерава да реши „курдско питање“, јер очито је да војна сила не може помоћи и да употреба оружја обе стране враћа у зачарани круг.[5] Оно што је сигурно јесте да је Ердоган обећао наставак напада на положаје забрањене Радничке партије Курдистана, након што је у јулу пропао договор о прекиду ватре.

Нажалост, овако висока победа АКП на превременим парламентарним изборима не обећава ништа добро по демократију у Турској, а ни по питању Курда јер очигледно је да је Реџеп Тајип Ердоган неспособан да пронађе мирно решење курдског питања.