Проглашавање цивилних жртава за колатералну штету представља њихово понижавање и кршење основног људског права – права на живот, од онога који се у интервенцију упустио да би штитио та иста људска права.

Сили се морало једном стати на пут! Америка има своје интересе, а то је рат, док Русија има своје интересе, а то је мир! Сада су се заговорници напада на Сирију нашли у веома незгодној ситуацији.

У очекивању расплета ситуације, готово сваког часа појављују се нова питања, нове дилеме, нове претпоставке и нови закључци. Па и нови сценарио догађаја. Руски медији их брижно бележе а званичници пажљиво анализирају јер је Москва веома заинтересована за ток догађаја.

И сада се поставља кључно питање, а то је да ли је, уопште, дошло до краткотрајног трговачког рата између Русије и Украјине као што неки покушавају да представе? Није. А није зато што трговачки ратови настају када постоји међусобни конфликт између две земље, а у датом случају таквог конфликта нема.

Чланство у НАТО пакту драстично погоршава безбједносно-политичку позицију Шведске. Оно би значило да се наша земља приликом конфликта између великих сила аутоматски увлачи у евентуални рат. А ризик за рат расте зато што би Руси улазак у НАТО пакт схватили као дио агресивне политике усмјерене против Русије.

На Корејском полуострву, Русија је играч са најмање утицаја у тзв. разговорима шест страна у Северној Кореји. Заиста, руски допринос је у прошлости описиван као “мучним више него корисним” од стране регионалних дипломата. Русија је скоро потпуно периферна у покушајима да се разреши ћорсокак између севера и југа.

Звоно је смештено у структуру која подсећа на традиционални синтоистички храм. На његовој површини је уклесан једноставан, достојанствен натпис : “Нека живи потпуни мир у свету”. 

Случај Бредлија Менинга и Едварда Сноудена морамо да посматрамо као истински пример невиђене храбрости и неустрашивости двојице младих људи који желе планетарну правду и који се боре против немани која је у стању да прогута све који не мисле у складу са центрима моћи.

У појмовима међународног контекста, иако Сирија има много непријатеља у региону, од којих неки помажу побуњенике, ни на један начин она није држава попут Либије прокаженог Гадафија. Њена блискост са војним крилом Хезболаха у Либану је обезбедила значајну војну помоћ.

Када се догоди нешто тако гротескно као што је инцидент са председничким авионом Боливије, што оголићује сву сервилност званичника неке државе, водећи медији су ту и на њих се може рачунати да ће “одспиновати“ нешто.