Ето, то су путиновске границе. С једне стране, не прихвата ситуацију која води ка крају Русије. С друге стране, апсолутно нема тих црта или особина које су неопходне да би заиста предложио озбиљан и аргументован, национални, метафизички пројекат патриотизма.

Несумњиво је да иза НАТО „интервенције“ у Либији стоји огромни либијски капитал и акције у Италији, као и богатство које је оличено у нафти. Адмирал ди Паоли је на ово питање Лазанског лаконски одговорио да је оно “идеолошки обојено”.

Ердоган је позвао на уједињење и престанак етничких и религијско-секуларних подела у земљи, али је њега тешко замислити као компромисера, с обзиром на оптужбе за ауторитарност и аутократију. Недавно је сменио преко 220 кандидата за изборе који су се усудили да имају сопствено мишљење

Сви учесници нашли су за сходно да подвуку извештаченост дилема на глобалном плану на штету реалних проблема – а то су глобална економија, потражња за енергентима и храном и безбедносни ризици.

Време је да се САД повуку из операције у Либији. Пат позиција између Гадафија и побуњеника се наставља, Гадафи нема намеру да напусти Либију, а напори да му се прилепи етикета ратног злочинца скоро да су му елиминисали ту опцију

Креатори америчке политике имају ружну навику да углед и богатство Америке повезују са сумњивим страним покретима и лидерима. Неко би се понадао да ће званичници и стручњаци научити нешто из тих болних искустава.

Можда је у питању навика. Можда зависност. Или носталгија за империјалним данима минулих дана. Штагод да је разлог, Британија је дефинитивно преокупирана ратовима у иностранству

Како се процењује, као ,,Сибирци’’ по националности могло би се изјаснити око 24,5 милиона људи, који су углавном грађани који живе у Сибирском федералном округу. То је огромна цифра, то је близу 14 одсто становника целе земље.

У Москви је веома мало аналитичара који сматрају да ће се кандидовати и Медвдев и Путин. То би, како се оцењује, бацило ружну сенку и на једног и на другог политичара и чак можда дало шансе неком трећем да се умеша у председничку трку. А таквих кандидата ће свакако бити.

Строс-Кан веома смета не само Саркозију, већ особама чија је моћ у поређењу са Саркозијевом толика да власт француског председника изгледа смешно.