Мала, ружна тајна међународног ангажмана на Балкану јесте да он у многим аспектима није био вођен ни либералним интернационализмом, ни вилсоновским идеализмом, ни принципима Џеферсонове демократије, већ много малигнијом филозофијом - лењинистичким волунтаризмом

Ова данашња глобализација, свакако, успешнија од покушаја глобализације са почетка двадесетог века, из времена Британске Империје. Треба се подсетити да су после тадашњег, неуспешног, покушаја глобализације избила два светска рата.

Америчка тежња ка светској хегемонији води свет према Трећем светском рату. Цезар Обама је увукао САД у рат са Либијом, а да чак није ни тражио одобрење Конгреса. Растућа охолост Вашингтона може довести до фаталне грешке.

Северна Кореја је из интервенције у Либији извукла следећи наук: не смарајте се прављењем дила са Западом о одустајању од свог нуклеарног програма. Одвраћање је важније.

А њихова категоричност и храброст данас представља, по ко зна који пут у нашој историји, залог за будућност, захваљујући коме наша деца неће морати да црвене када их неко пита „сећаш ли се Либије“.

Првобитно исказани циљ овог бомбардовања био је да се умањи број либијских цивилних жртава. Али, многи важни чиниоци у Вашингтону, укључујући и Обаму, су назначили да се САД спремају за сасвим другачији рат: за рат за промену режима, рат који може постати дуготрајан.

Пошто амерички меци, америчке пушке и од Американаца обучени војници убијају мирне Бахреинце, америчко пролеће у муслиманском свету постаје зима незадовољства. Ако желимо да се демократски идеали укорене у арапском свету, морамо почети са променама у Египту и Саудијској Арабији

Јесте, вероватно ће се у догледно време битно променити етничко-расна, структура америчког друштва, али, чини се да је Русија ту у већем проблему, нарочито ако би кренула река имиграната из Кине. Дакле, 3:1 за САД.

Вашингтон пост извештава да су три саветнице - Хилари Клинтон, Сузан Рајс и Саманта Пауер - одговорне за убеђивање председника Обаме, противно саветима Роберта Гејтса и других припадника војног естаблишмента, да је бомбардовање Либије добра идеја.

Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.