Милошевић није присутан већ деценију. Шест година после мог одласка из Амбасаде у Београду и 11 година од завршетка НАТО бомбардовања, однос Србије према НАТО остаје осетљиво питање, што је потпуни контраст у односу на друге делове региона.

Поједини руски, али и страни  аналитичари, оцењују да многи догађаји на постсовјетском пространству – укључујући и овај у руско-белоруским односима – сведоче да ,,сојуз њерушимиј''(савез неразрушиви), како се кажеу совјетској химни, није био тако чврст како се је пропаганда тврдила.

Земље чланице Шангајске организације, као и гостујуће земље, осећају да се однос моћи у свету полако мења и да се фокус премешта у Азију, због чега ће пажња светске јавности бити усмерена ка овом континенту у првој половини 21. века.

Реалност је много сложенија. Ближи увид открива да су речи и дела председника Ху Ђинтаоа често обликоване мешавином несигурности и шепурења те да се кинески званичници наизменично играју речима са државним успоном.

Начин на који је кинеско руководство решило „Тјенанменски проблем“ некима је изгледао бруталан. Далековидост господина Денга у избору пута којим ће се Кина развијати потврђена је друштвеним производом око 3500 долара по становнику.

Турска у стварности подељена на три региона: југоисток, Анадолију и приобална подручја. У таквој ситуацији, доношење новог Устава, који не би био резултат истинског компромиса свих страна могло би заоштрити турске крајности до максимума.

Много тога што данас у Европи и САД пролази као расправа о "балканској политици" заправо се заснива заблудама о томе шта је важно, и преувеличавањем онога што можемо постићи. Уме да буде и горе – једва прикривено уверење да поједине етничке групе или народи у ствари немају легитимна права.

"Косово је Србија" један је од кључних слогана у свакој политичкој изјави у Београду као и на сусретима српске дијаспоре широм света. Историјски српско, етнички албанско, економски европска периферија. Ипак, геополитички, Косово је америчко.

Када је сајт Викиликс пре неколико недеља објавио хрпу од стотинак хиљада ратних авганистанских докумената, у Америци је почела да се шири јавна сумња у лојалност Пакистана, за који се у једном листу каже да остаје преокупиран историјским непријатељством према Индији.

Овај случај је још један класични пример државне панике у коме су инцидент и реакција на њега потпуно диспропорционални. Када је прошлог априла почело изливање нафте, Обама је прогласио катастрофу,a сада, одједном и прича: “имамо све то под контролом“.