Након више месеци интензивних преговора, изгледа да је закључен велики енергетски договор између Русије, Турске и Азербејџана. Москва и Анкара нашле су начин да кроз сарадњу у енергетици ојачају стратешки савез између две Евро-азијске силе.

Оно што Европа представља је не толико сирова снага, колико снага једне идеје - идеје европског сна. За интернационалисте широм света, за оне који верују у много дубљу сарадњу међу народима, ЕУ је светионик наде.

Можда је дошло време за отворен разговор. Онакав какав нам наше владе нису пружиле. Колеге Европљани, нисмо ми Немци, ти који се окрећу од Европе, већ сте ви, ти који се никада у потпуности нису окренули ка њој.

Бурно развијајућа трговинско-економска и енергетска сарадња између Русије и Турске диктира потребу за повећањем нивоа узајамних односа ове две земље и у политичкој сфери.

Потписивањем договора о флоти и Криму баш у Харкову, а не у Кијеву на пример, Медведев и Јанукович шаљу Европи и САД поруку да дужи крај конопа за потезање овога пута држе Русија и “руска Украјина”. Украјина и Русија, две главне државе бившег СССР, још једанпут су заједно.

Политичка судбина Ангеле Меркел, која покушава да оправда немачко ангажовање у Авганистану упркос томе што је јавност одавно постала свесна да се у тој земљи бране амерички интереси, као и будућност немачке мисије, умногоме зависе од амбивалентног односа са САД.

Американци су упрли очи у Грчку, питајући се да ли ће њена судбина постати и њихова: старење становништва, ниска продуктивност и привредни раст, корумпирана влада, пренадувана овлашћења и политичка парализа – и на крају банкрот.

Са вашингтонске тачке гледишта, понашање Турске као савезника, према ирачкој политици, није било за поштовање. Са Анкарине тачке гледишта, политика САД према Ираку је трапава и поткопава турске интересе.

Активност и самосталност Анкаре у међународним пословима повећавају се не по данима, већ сатима. Управо ће „турски гамбит“ у овој години заиграти Москва, Вашингтон и Брисел. И шансе Русије у тој игри су и најизгледније.

Споразум који су потписали председници Русије и Украјине у Харкову 21. априла, представља одговор две велике државе Источне Европе на изазове светске финансијске кризе, али и симболичну преломну тачку која је означила почетак заокрета.