To je bio prvi put kako je turska vladajuća Stranka pravde i napretka (AKP) dopustila da se njena narastajuća antizapadna retorika prelije u spoljnopolitičku strategiju, a taj gest možda naznačava da je dalja saradnja Turske sa Zapadom daleko od toga da je zagarantovana.

Problem nije samo što ti plodni islamisti svoju žensku djecu prisiljavaju da maramama pokrivaju glavu. Ne! Oni čak iz zemalja iz kojih potječu dovode u Njemačku nekakve bračne partnere. Nije niti čudo da jednom, inače normalnom političaru, kao što je Sarrazin, pukne film.

Kineska nekontrolisana kupovina hartija od vrednosti je doprinela naduvavanju mehura na tržištu nekretnina i stvaranju uslova za svetsku finansijsku krizu. Ali, kinesko insistiranje da nastave da drže kurs juana fiksiran za kurs dolara, uprkos padu dolara, sada može napraviti još više štete.

Upotreba pojma „humanitarna“ intervencija i „humanitarni“ rat sa ciljem da se agresija protiv Srbije predstavi kao primer pravednog rata, treba da ima snagu presedana i obrasca za sve buduće ratove koje će voditi SAD i NATO.

Obama, taj zavodnik iz Čikaga – preko Harvarda – unajmljen je da povrati i obnovi ono što se u celom svetu naziva „liderstvom“.  Odluka Komiteta za Nobelove nagrade je neka vrsta otužnog obrnutog rasizma. Ona je uzvisila tog čoveka jedino zbog toga što je i on pripadnik jedne manjine.

Ima nešto što se krčka pod površinom. Ne može se izbeći da provri bes onda kada je jedna od svakih osam hipoteka u zaostatku otplaćivanja, ili na prinudnoj prodaji, kada se svakih 7,5 sekundi objavljuje po jedna prinudna prodaja i kada nezaposlenost stalno raste. To će morati da dostigne kritičnu tačku.

Komunistička Kina je danas zemlja prema kojoj niko nema jakih emocija, a još manje jasnih predstava kako će izgledati svet u kome će ona biti lider. Kina ne pati od „sindroma nevoljenog deteta“ pa ne traži da je svi na svetu vole i ne ponaša se kao slon u staklarskoj radnji.

Večita podela na partizane i ustaše, komuniste i antikomuniste, pa čak i podela na dinamovce i hajdukovce koja možda na prvi pogled izgleda nebitno, predstavlja veliki problem jer onemogućava postizanje konsenzusa oko opštih moralnih načela. 

Kosovski rat je završen bez žrtava. To je dalo impuls shvatanju da SAD, sa svojim neuporedivim vojnim mogućnostima mogu da ratuju brzo i uspešno i da javno mnjenje neće imati mnogo prilika da to ometa. I DŽordž V. Buš je, uostalom, pripremao javnost jedino za rat – i praktično ni za šta drugo.

Na nivou globalnih ekonomskih procesa, uticaj Rusije, otvoreno govoreći, nije onoliki, koliki bi mi hteli da bude. Ali mogućnosti naše zemlje moraju biti značajne, kako priliči istorijskoj ulozi Rusije. Savladaćemo krizu, zaostalost i korupciju. Izgradićemo novu Rusiju. Rusija, napred!