Kosovska vlada će iskoristiti odluku suda kao mandat da ojača suverenitet nad celom zemljom, dok će vlada u Beogradu pokušati da nastavi diplomatsku borbu za Kosovo u UN da bi pridobila nacionaliste u biračkom telu u zemlji.

Dvojica vašingtonskih analitičara, Stiven Majer sa Univerziteta Nacionalne odbrane i Pol Vilijams sa Američkog univerziteta, smatraju da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu veoma povoljno za Kosovo, i prilično negativno za Srbiju.

Kad su Rusi prestali biti zadovoljavajuće strašilo, našlo se „manjih bitangi“ (Sadam Husein), „banditskih država“ i „zlih naroda“ (Irak, Severna Koreja, Srbi), a onda je oglašen magloviti i nikad ni približno jasno dimenzionisani „rat protiv terorizma“...

Špijunska afera oko koje se diglo mnogo prašine, bezbolno je privedena kraju, bez štete po bilo koju stranu i, čini se, bez ikakvih posledica po američko-ruske odnose. Međutim, da li je ovo zaista i srećan kraj za američke istražne organe?

Teritorijalna trampa je jedina varijanta u kojoj gubitak severa može biti svaren u Prištini i na taj način može obezbediti osnovu za sporazum. Ako Srbi nagoveste da nisu zainteresovani za pogodbu, Zapad treba da preuzme kontrolu nad severnim Kosovom.

U svim događanjima povezanim sa naftom odražava se istorija savremenog sveta, prepliću se geopolitičke namere i strateški interesi, konflikti i intrige, ekonomski ciljevi i komercijalne koristi.

Tvrditi da su Talibani pobedili Zapad znači shvatiti stvari sasvim naopako. Ono što je u velikoj meri održalo Talibane, jeste defetizam NATO snaga. Talibanske vođe „iskoristile su „defetističke“ komentare zapada kako bi izvojevale propagandnu pobedu“.

Kada god sam u Srbiji od 2000. godine do danas govorila o realnom anti-NATO raspoloženju, pre svega u Francuskoj, ali i u čitavoj Evropi, naši mediji su to slušali sa nevericom.

Među politikolozima u Rusiji sve je rasprostranjenije gledište da SAD u ključnim za nju regionima sveta  realizuju strategiju „dirigovanog haosa“. Na Bliskom istoku krajnji rezultat može biti razaranje nacionalnih država i stvaranje Islamskog kalifata.

Mnogi su Poljaci oduševljeni idejom Četvrte Reči Pospolite. Čak toliko, da veruju tom istom DŽ.Fridmanu, koji u svojoj knjizi „Narednih 100 godina: prognoze za XXI vek" predskazuje da će Poljska nanovo izgraditi «imperiju XVII veka“.