Posle pogibije dela predstavnika poljske političke vrhuške u avionskoj katastrofi kod Smolenska postavlja se logično pitanje: šta dalje? U kom će pravcu okrenuti Poljska, vođena novom elitom?

Sporazum START III neće umanjiti odbrambenu sposobnost SAD i Rusije. Postavlja se pitanje da li je ovo umirilo određene interesne krugove u SAD koji su izrazili zabrinutost zbog navodnog slabljenja američkih odbrambenih potencijala.

Pi-ar kampanja u cilju heroizacije uloge predsednika SAD počela je pre godinu dana, u Pragu. To što je odlučeno da se događaj odigra u Pragu, a ne u Moskvi ili Vašingtonu, dalo je povoda američkim ekspertima da proćaskaju o ispraznim šatl-letovima predsednika.

Osmog aprila premijer Rusije Putin je izjavio da će Rusija pružati narodu Kirgizije humanitarnu pomoć i pozvao na smirivanje stanja. Po rečima Putina, glavni razlog za pad Bakijeva je taj što on nije iz rukovođenja svog prethodnika izvukao pouke i što je rukovodio zemljom „porodično“.

Čitav svet pun konflikata koje su Amerikaci organizovali, ili u koje se po svojoj mesijanskoj prirodi mešaju, daje prostor da se zaradi na tuđoj nesreći – sve u ime demokratije i ,,američkih vrednosti.” Prostori bivše Jugoslavije naravno nisu bili zaobiđeni.

Generacija Angele Merkel na Evropu gleda kao na funkcionalni instrument i želi da ona funkcioniše u skladu sa interesima Nemačke. A zbog ekonomske snage Nemačke njeno buđenje iz evropskih iluzija ima veće posledice po ostale.

Na afričkom kontinentu koncept humanitarnog rata potpuno je zakazao, Amerikanci su pronašli druge delove sveta koji su od vitalnog nacionalnog interesa kao što je Bliski Istok i Balkan gde su ponovo primenili strategiju humanitarnih intervencija...

Janukovič je bez obzira na  svoje strateško opredeljenje  prema Rusiji za svoju prvu spoljnopolitičku predsedničku posetu  odabrao sedište EU u Briselu, a tri dana iza toga je posetio Moskvu.

Američki lideri su kontinuirano osujećeni u svojim naporima da Kinu uključe u kampanju nametanja oštrih ekonomskih sankcija najnovijim potencijalnim nuklearnim proliferatorima: Severnoj Koreji i Iranu.

Bivši predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin kao i bivši predsednik SAD DŽordž Buš su prilikom susreta na samitu održanom u 2007. god. najveći deo vremena proveli u diskusiji koja je bila posvećena načinu na koji se mogu prevazići rastuće tenzije između dve zemlje vezane za oblast Arktika.