Drugi talas finansijske krize zapljusnuo je Evropu. Kriza sazreva već do kudikamo ozbiljnijih dimenzija, a njene posledice sve snažnije pogađaju stanovništvo. Tim pre što se zakasnela antikrizna politika svejedno pravi na račun neprivilegovanih slojeva.

Politički procesi koji prate ove trendove su, također, za većinu ljudi zas­trašujući. Vlast se koncentrira u rukama svjetske oligar­hije vrhova (supra)nacionalnih institucija i korporacija koja je na orve­lovsko-hakslijevski način u stanju kontrolirati većinu čovječanstva.

Ali najgore od svega je da ne postoji stranka ni u vlasti ni u opoziciji kojoj je stalo do slobode njenih podanika, ovaj, građana, dok, kao što ste pročitali, u UK postoje. Ipak postoji nada da javnost i građani još poseduju slobodarski duh.

Najveća prepreka Srbiji bi mogla da bude najnovija interpretacija holandskog ministra inostranih poslova Maksima Ferhagena o tome kada bi države članice EU trebalo da diskutuju o „mišljenju“ Evropske komisije.

Obiman dnevni red pregovora i paket dokumenata pripremanih za potpisivanje govori o tome da prvi put u toku dve decenije Ukrajina i Rusija realno izlaze na nivo strateškog partnerstva i posebnih poverljivih odnosa.

Sada je nastupio trenutak da Grčka treba da odluči o svojoj sudbini: može li da postane funkcionalna država, sposobna za život u okviru sopstvenih mogućnosti, ili će ostati nefunkcionalna? Ovo drugo bi imalo potencijalno katastrofalne posledice po šesnaestočlanu evrozonu, a i šire.

U Nemačkoj, ratna tematika skoro da se ne razmatra. Angela Merkel smatra velikom čašću poziv Moskve da učestvuje na svečanosti povodom 65-godišnjice dana pobede nad nacizmom. Ona se zahvalila SSSR i saveznicima i izjavila da Nemačka nikada neće zaboraviti svoje oslobodioce.

Cilj svih spolja gledano naivnih „traganja za istorijskom istinom“ jeste rušenje oslonaca društva, kultivisanje u dušama ruskih ljudi osećaja odvratnosti prema sebi samima, svojoj istoriji i kulturi.

Grčka se nalazi na istorijskoj tački preklapanja nerazvijenih svetova Mediterana i Balkana, i to ima ogromne implikacije po njenu politiku i ekonomiju. Pa ipak, baš kao što je geografija podelila Evropu, ona je i ujedinjuje.

Za tursku vladajuću Partiju pravde i razvoja se kaže da zemlju socijalno i politički usmerava prema autoritarnim režimima Bliskog istoka. U stvarnosti, ona je možda najbolji branilac evropskih vrednosti kojeg Turska danas ima.