Istina je da bi obe države mogle da uče jedna od druge. Teksasu još uvek nedostaju veliki kalifornijski univerziteti, a zaostaje i u kulturnoj sferi. Kalifornija bi mogla da usvoji ne samo teksašku minimalnu državu, već takođe i manje jednostran pristup politici i srdačniji odnos prema Meksiku.

Budućnost je neizvesna - najverovatnije će oni na vlasti obuzdati narodnu eksploziju. No, to više neće biti isti režim, nego samo još jedna korumpirana autoritarna vlast. Važno je imati na umu da smo svedoci velikog emancipatorskog događaja.

Nova Putinova Rusija, nakon satelitske Jeljcinove je još odlučnija u podržavanju formiranja „kvazi-država“ na Kavkazu, a da li će ove državice i stvarno postati nezavisne pod ruskim patronatom zavisi prevashodno od one druge strane.

Teško je videti šta se još može saznati o ovoj velikoj, glupoj i neodgovornoj grešci. Međutim, postoji jedan drugi rat koji zahteva da bude istražen. Kada bi ovaj kabinet, ili ova opozicija bili ozbiljni prema istragama o ratovima, onda bi odmah došlo do istrage o onom iračkom sinu – ratu u Avganistanu.

Istorijski, strategija borbe estonskog nacionalnog identiteta se svodila na odbranu od germanizacije, švedizacije i rusifikacije kako bi se sačuvao etnički karakter jezika i kulture ove specifične etnolingvističke nacije u Evropi. 

Pored opadajuće izlaznosti i rasta umerene desnice, još nešto je postalo vidljivo: rast evroskepticizma i ekstremnije desnice. Takva situacija je dovela do, kako su neki nazvali, fenomena „samomrzećeg parlamenta“, jer nikada više anti-EU poslanika EP neće imati.

Evropske teme moraju da budu pravovremeno predmet javne rasprave u svakoj zemlji ponaosob. Ne bismo smeli evropsku javnost da zamislimo hijerarhijski kao jedan novi sloj iznad nacionalnih javnosti. Reč je o umrežavanju samih ovih javnosti. Nacionalne novine i mediji moraju se otvoriti jedni za druge.

(Govor Baraka Obame u Kairu)
Došao sam ovamo da tragam za novim početkom među SAD i muslimanima širom sveta; početkom koji je zasnovan na uzajamnim interesima i poštovanju; početkom koji se zasniva na istini da Amerika i Islam nisu uzajamno isključivi, i da ne treba da budu takmaci.

Možemo očekivati dalji rast tenzija i obostrane pretnje, ali teško da će se Amerika ili J. Koreja odlučiti na neki od radikalnih poteza prema S. Koreji i obrnuto. Kao i na Bliskom istoku, tako se i na korejskom poluostrvu igre nerava nastavljaju, bez odgovora na ključno pitanje: koliko još dugo?

Ono najvažnije, što uvek mora da ima na umu rukovodilac na bilo kom nivou: on snosi odgovornost koju ne može ni na koga da prebaci i opusti se. Nikada se ne smeju zatvarati oči pred rešenjima problema i misliti da će dragi Bog zažmuriti na jedno oko.