Snoudenova „božićna poruka“ - savremeni svet nadmašio Orvelove vizije

Savremeni svet je toliko impregniran tehnologijom da je ona postala nasušna potreba svakih nas. Mi i ne možemo više da zamislimo život bez mobilne telefonije ili računara, a da ne pominjemo spravice poput ajpoda ili globalnog sistema za pozicioniranje, koje - zahvaljujući tome što je naša planeta obavijena gustom mrežom navigacionih, telekomunikacionih i špijunskih satelita koji pripadaju najmoćnijim armijama sveta - mogu u svakom trenutku da nas lociraju sa neverovatnom preciznošću.

Živimo u informativno doba, u kojem je informacija vredna kao novac, ako ne i vrednija. Informacijama se dobijaju ratovi i sklapaju brakovi. Komunikacija među ljudima se vrši na sajber-nivou putem raznih društvenih mreža, tako da i nije potrebno izlaziti iz stana.

Sada se nameće jedno filozofsko pitanje: da li potreba stvara tehnologiju ili tehnologija stvara potrebu? U svakom slučaju međuzavisnost postoji i ona je kružna. S tim što je u poslednjih dvadeset ili trideset godina sve više slučaj da tehnologija stvara potrebu.

I tako se u ovom našem svetu pojavio usamljeni Don Kihot, koji je, gle čuda, promenio stranu. Amerika i čitav Zapad postali su društvo koje svojim građanima ne dozvoljava da vode privatan život. Sve se špijunira i sve se nadgleda. Na globalnom informatičkom meniju nema mesta za privatan život. Tako je, naravno, u čitavom svetu. I na istoku postoje sateliti i službe nadgledanja i praćenja, ali zapad je ljudima uskratio osnovna egzistencijalna prava.

Bivši agent američke NSA (Nacionalne bezbednosne agencije) i CIA Edvard Snouden shvatio je da mu je svega dosta i preduzeo je radikalan potez. U svetlu sveopšteg špijuniranja i praćenja privatnih lica on je odlučio da prebegne. Gde je prebegao? U Rusiju – zemlju koja je koliko-toliko očuvala osnovna ljudska prava. Snouden je čovek jednog informatičkog doba, koji je spoznao u kakvom svetu zapravo živimo i za koga on, kao pojedinac, radi.

Snouden je shvatio, pre nego što je bilo prekasno, da radi za službe koje ne poštuju privatnost običnog čoveka, službe koje su direktno podređene tehnološkim megakorporacijama i političarima, koji su puke marionete u rukama globalnih zapadnih tehnokratskih država. "Mi smo zaštitnici pravde i demokratije, a oni su (Istok) agresori i neprijatelji našeg poretka u kome se čovek oseća slobodno." Veliki brat DŽordža Orvela posmatra sve i svakoga. Njegove oči su kamere na ulicama zapadnih gradova i stanicama metroa, njegove uši su prislušni uređaji koje postavljaju agencije poput onih za koje je Snouden radio. Globalna paranoja koja je uhvatila Zapad ne zna za granice, svako svakog špijunira. Zapad je postao jedno društvo koje je, po rečima našeg junaka Snoudena, postalo gore od društva koje je vizionar Orvel opisao u svom delu 1984.

Snouden nije imao izbora. Sopstveno društvo primoralo ga je da život nastavi u jednom sasvim drugačijem svetu, u kojem službe za špijuniranje znaju svoje granice - svetu koji ne liči na Orvelovu 1984. godinu.

U božićnoj poruci Edvard Snouden kaže da dete danas odrasta u društvu koje je gore od sveta koji je DŽordž Orvel opisao u svom čuvenom romanu. „Dete rođeno danas će odrasti bez poimanja ideje privatnosti“, kaže Snouden u poruci koja će biti emitovana na britanskom kanalu.

„Mikrofoni, video kamere, televizori koji nas posmatraju, to nije ništa u poređenju sa onim što imamo danas. Danas u svojim džepovima imamo senzore koji prate svaki naš korak. Razmislite o tome šta to znači za privatnost prosečnog čoveka. Deca rođena danas neće znati šta znači imati trenutak samo za sebe, misao koja neće biti snimljena ili analizirana. To je problem, jer je privatnost važna. Ona nam omogućava da shvatimo ko smo i šta želimo da postanemo“[1]

Snouden je izabran za ličnost godine po izboru britanskog „Gardijana“ za sve ono što je uradio da nam plasira sliku stvarnosti u kojoj živimo. Nismo ni svesni koliko su savremene tehnologije opasne kada se nađu u rukama vlade kao što je američka. Snouden je bez sumnje Rusima predao i gomilu informacija o radu pomenutih službi, tako da su Rusi imali priliku da podrobno analiziraju način rada i principe funkcionisanja ovog Velikog brata.

Ono što je Snouden uradio je herojski čin. Ali njegova najveća zasluga je u tome što je otkrio na koji način vlade zapadnog sveta koriste savremene tehnologije - da bi potpuno uništile i degradirale slobodu čoveka. Na nama je da se ugledamo na Snoudena i da ne verujemo pričama zapadnih lidera o poštovanju ljudskih prava. Prvo neka poštuju prava sopstvenog naroda.  

Jedino što mi kao pojedinci možemo da uradimo je da pođemo Snoudenovim stopama i dignemo glavu protiv Velikog brata. Kada svet bude podeljen na Evroaziju i ostale regione iz 1984, biće kasno. Tada će i ratovi postati jedna velika medijska laž. Nažalost, na dobrom smo putu da se čovekova elementarna sloboda uništi. Kada čovek više ne bude mogao da postavlja egzistencijalna i ontološka pitanja, znaćemo da je Veliki brat u potpunosti odneo pobedu.