Treniranje mišića pred napad na Iran ili legitimna borba protiv terorizma

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je napalo pojas Gaze pri čemu su stradala četiri Palestinca.[1] Borbeni avioni su u četiri navrata bombardovali pojas Gaze kao odgovor na raketiranje izraelske teritorije u kome su ranjena tri građanina. Nasilje u pojasu Gaze je eskaliralo nakon što je jedan izraelski oficir ranjen u eksploziji bombe tokom patrole u toj oblasti.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je da je Izrael spreman i za širu vojnu akciju ukoliko to bude neophodno: ”Mi nismo tražili ovu eskalaciju i nismo je inicirali. Ali ako se nastavi, spremni smo za mnogo širu i dublju akciju. U svakom slučaju nastavićemo naše preventivne akcije. Svako ko napadne izraelske građane mora da zna da će platiti”. Sada se postavlja pitanje da li će Izrael preduzeti i kopnenu akciju protiv Hamasa. U isto vreme izraelski ministar odbrane Ehud Barak je izjavio sledeće:” Ako nam je potrebna kopnena operacija, biće kopnene operacije, uradićemo sve što je potrebno da zaustavimo ovaj talas”. Kao potvrda njegovih reči govori i činjenica da izraelska strana ispaljuje i vatru iz tenkova na područije Gaze.

Ogroman problem predstavlja činjenica da u ovakvim napadima, bez obzira koja ih strana preduzima, stradaju gotovo isključivo nedužni civili. Naravno, međunarodna zajednica nije osudila Izrael što je upotrebio svoje ratno vazduhoplovstvo i tenkove u napadu na pojas Gaze kao što nije osudila ni napade Hamasa na teritoriju Izraela. Čini se da je pomenuta međunarodna zajednica odavno dopustila Izraelu da sam “rešava” probleme sa Hamasom u pojasu Gaze. Prisetimo se samo brojnih bombardovanja pojasa Gaze u kojima su isključivo stradali civili i deca. Problematična je izjava Netanijahua u kojoj on pominje preventivne akcije. To nikako ne doprinosi stabilizaciji prilika u regionu već samo može izazvati kontrareakcije.

Gotovo simultano sa napadima na Gazu Izrael je izvršio i samo jedan u nizu vazdušnih udara protiv Sudana.[2] Uprkos tome što izraelska vojska i rukovodstvo ćute, u noći između utorka i srede začula se serija eksplozija koje su bile praćene požarom u južnom delu glavnog grada Sudana Kartumu. U vazdušnim napadima poginule su dve osobe.” Verujemo da je Izrael izveo to bombardovanje”, izjavio je na konferenciji za novinare ministar informisanja Sudana Ahmed Bilal Osman i dodao je da Sudan ima pravo na odmazdu. “Imamo pravo na odmazdu, na mesto i u vreme po našem izboru”. Ministar informisanja je izjavio da su četiri aviona učestvovala u napadu i da su na licu mesta pronađeni dokazi da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvelo pomenuti napad na fabriku oružja.[3]

I ovo je samo jedan u nizu napada izraelskog vazduhoplovstva na mete u Sudanu što upućuje na zaključak da Izrael ne samo da izvodi “preventivne” napade na Bliskom istoku već i u Africi.[4] Sudan se nekoliko puta našao kao meta napada izraelskog ratnog vazduhoplovstva. Podsetimo se samo bombardovanja konvoja kamiona 2009. u ovoj afričkoj zemlji za koji se sumnjalo da je prevozio oružje u Gazu.[5] Zatim se nakon gotovo dve godine izraelsko ratno vazduhoplovstvo ponovo obrušilo na metu u Sudanu kada je cilj bio automobil u kome su se nalazila dvojica operativaca Hamasa kako tvrdi Izrael.[6] Napad je bio “uspešan” i pomenute osobe su poginule.

Pitanje koje se neizbežno nameće je kako Izrael može da bombarduje jednu međunarodno priznatu i suverenu državu bez ikakve osude ili reakcije međunarodne zajednice. Izrael to naziva preventivnim, odbrambenim ratom protiv terorizma kojim se služi kao argumentom prilikom izvođenja svih napada ove vrste. Sudan je laka meta, jer gotovo da i ne poseduje PVO i nije jasno kakvu odmazdu ova država može preduzeti protiv Izraela, ali je sasvim jasno da je Izrael uvek spreman za ovakvu vrstu navodno preventivnih akcija.

Može se legitimno postaviti pitanje da li su ovi napadi na pojas Gaze i Sudan u Africi samo priprema za nešto mnogo veće i ozbiljnije, naime, za napad na iranska nuklearna postrojenja. U svakom slučaju Iran nije Sudan i predstavljaće mnogo težu metu za izraelske borbene avione. Takođe Sudan ne poseduje poput Irana balističke rakete kojima bi mogao eventualno da odgovori na napad kako to tvrdi ministar informisanja u Kartumu.

Možemo da zaključimo da izraelska vojna moć svakako nije za potcenjivanje, ali ukoliko ovi napadi treba nekog da zaplaše to sigurno neće biti iransko rukovodstvo. Tel Aviv ovim napadima sistematski pokušava da oslabi Hamas u Gazi, ali na žalost to neće doprineti kraju sukoba i može samo da podstakne jačanje mržnje arapskog sveta protiv Izraela a Izrael sada ima novog neprijatelja a to je Sudan bez obzira koliko on bio vojnički slab.