Uvođenje zone zabrane leta nad Sirijom - očajnički potez SAD?

Da američka drskost ne poznaje granice, potvrdila je i Hilari Klinton svojom poslednjom posetom Turskoj. Američka državna sekretarka je očigledno izgubila kompas i u svojoj iracionalnoj stvarnosti ona i dalje ne odustaje od svrgavanja Bašara al-Asada s vlasti i uništavanja sirijske armije i sirijske države kao što je bio slučaj sa Libijom. Glavni jastreb američke administracije Hilari Klinton sastala se 11. 8. sa svojim turskim kolegom Ahmetom Davutogluom, pri čemu su razmatrali opciju uvođenja zabrane leta nad Sirijom.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je rekla posle sastanka sa svojim turskim kolegom Ahmetom Davutogluom u Istanbulu da će Vašington i Ankara da razrade detaljne operativne planove o načinima da pomognu teroristima u borbi protiv legitimnih sirijskih vlasti. „Naše obaveštajne službe i vojska imaju veoma važnu odgovornost i ulogu tako da će biti osnovane radne grupe da urade upravo to”, istakla je Klinton.  Upitana o opcijama kao što su nametanje zone zabranjenih letova iznad Sirije, Klinton je rekla da postoji mogućnost. Sa Davutogluom su se dogovorili da je “potrebna detaljna analiza”, uz naznaku da nema odluke koje su neminovne.” Jedna je stvar govoriti o svim vrstama potencijalnih akcija, ali ne možete da radite bez obrazložene odluke”[1]

Suština je da pobunjeničke bande koje su sastavljene od terorista iz više zemalja postepeno gube bitku u sukobu sa regularnim snagama sirijske armije. Iako se sporadični sukobi nastavljaju u najvećim sirijskim gradovima očigledno je da pobunjenici nemaju snage niti mogućnosti da na bojnom polju ostvare neki značajni uspeh protiv dobro obučene i opremljene sirijske armije. Ono što je pobunjenicima ostalo jeste da terorističkim akcijama, slično onoj u kojoj je stradao sirijski ministar odbrane, destabilizuju sirijsko društvo ali to Sjedinjenim Državama i njihovim NATO satelitima očigledno nije dovoljno.

Ključno za uspeh pobune u Siriji je kontrola vazdušnog prostora. U Libiji su pobunjenici podržani svakodnevnim napadima NATO avijacije uspeli da poraze regularnu libijsku armiju i da ubiju Gadafija. Da je pobunjenicima u Libiji nedostajala vazdušna podrška, teško da bi SAD ostvarile svoje ciljeve i srušile Moamera Gadafija jer je elitna “Hamis“ brigada libijske vojske pod komandom sada pokojnog sina libijskog vođe Hamisa nanosila ogromne gubitke libijskim pobunjenicima. Da nije bilo vazdušne podrške NATO pakta, libijski pobunjenici i teroristi bi teško ostvarili svoje ciljeve.

Slično je i sa Sirijom, samo što su Rusija i Kina ispoljile jasan i čvrst stav kada su uložile veto na odluku o uvođenju sankcija protiv Sirije. One su tim svojim postupkom jasno stavile do znanja Zapadu da Bašara al-Asada neće tek tako prepustiti na milost i nemilost zapadnim silama i pobunjenicima. Veto na rezoluciju o uvođenju sankcija je bio veoma važan jer da je ta rezolucija prošla sasvim sigurno bi pod patronatom Amerike i NATO pakta usledile i druge rezolucije slično kao i u slučaju Libije. Naime, vrlo brzo bi usledila rezolucija o uvođenju zone zabrane leta, koja bi prikovala za tlo sirijsko ratno vazduhoplovstvo isto kao i u slučaju Libije. Nedugo zatim sasvim sigurno bi usledili i vazdušni udari na primarne vojne mete sirijske armije čime bi teroristi dobili vetar u leđa i što bi najverovatnije rezultiralo libijskim ishodom.

Međutim, ova hipotetička situacija se nije dogodila u Siriji i sirijsko ratno vazduhoplovstvo je slobodno da napada pobunjeničke položaje iz vazduha. Koliko je premoć u vazdušnom prostoru važna imali smo prilike da se uverimo u slučaju NATO agresije na SRJ. Pobunjenicima u Siriji nedostaje podrška iz vazduha i zato teško mogu ostvariti svoje ciljeve, s druge strane regularna sirijska armija koristi borbene helikoptere i jurišne avione prilikom bombardovanja pobunjeničkih položaja što teroristima samo otežava situaciju na terenu. Ukoliko se trenutni trend situacije na terenu nastavi, pobunjenici će neminovno izgubiti i regularna sirijska armija će odneti pobedu nad teroristima čime će se sirijski predsednik Bašara al-Asad još više učvrstiti na vlasti.

Svega ovoga su SAD savršeno svesne i zato ne bi trebalo da nas čudi što je Klintonova došla u posetu američkom NATO satelitu Turskoj kako bi razradila strategiju samovoljnog uvođenja zone zabrane leta nad Sirijom. SAD nameravaju da Turska svojim ratnim vazduhoplovstvom osigura te zone i da onemogući da sirijska armija može i iz vazduha da deluje protiv terorista. Turska na raspolaganju ima respektabilne letelice američke proizvodnje tipa “F-16” koje bi bez sumnje činile okosnicu osiguranja zona zabrane leta nad nebom Sirije.

Međutim, Klintonova se ozbiljno preračunala ili su SAD toliko očajne da žele da izazovu sukob koji bi zapalio čitav Srednji istok. Naime, turski avioni koji bi leteli nebom Sirije onemogućavajući sirijskim borbenim helikopterima i avionima dejstvo protiv pobunjenika bi sigurno pre ili kasnije dejstvovali protiv sirijske armije a tada bi situacija postala više nego kritična. Iran kao prvo ne bi dozvolio tako nešto, zatim tu su i Kurdi koji bi ustali protiv turske države i intenzivirali bi napade na tursku vojsku. Pitanje je kako bi Rusija u slučaju samovoljnog nametanja zona zabranjenog leta reagovala što bi sve dodatno zakomplikovalo situaciju. Sasvim sigurno je da sirijsko ratno vazduhoplovstvo ne bi poštovalo te zone i dolazilo bi do sukoba sa turskim avionima. Sirijsko ratno lovačko vazduhoplovstvo[2] je inferiorno u poređenju sa brojnim turskim lovcima tipa “F-16“. U pitanju nije toliko kvalitet jer Sirijci poseduju “migove-29” i “migove-25” koji i te kako mogu da se nose sa turskim lovcima, u pitanju je njihova malobrojnost. Okosnicu sirijskog ratnog vazduhoplovstva čine već pomalo zastareli jurišni avioni tipa “mig-23” koji ipak ne mogu da se nose sa turskim lovcima.

Ipak, nedavno obaranje turskog izviđačkog aviona tipa “Fantom F-4” koji je pao u sirijskim teritorijalnim vodama potvrdilo je snagu sirijskog sistema protivvazdušne odbrane. Sirija raspolaže sa veoma respektabilnim oružjem PVO koje uključuje ruske sisteme “buk M2” i “pancir S1” koji i te kako mogu ugroziti turske avione koji bi obezbeđivali zonu zabrane letova.

Ali moramo da uzmemo u obzir činjenicu da su Amerikanci na sve spremni samo da ne priznaju poraz njihovih pulena terorista i bandita u Siriji i zbog toga bi možda i rizikovali sukob širih razmera koji bi imao nesagledive posledice po čitav region a možda i svet. Sirija je tačka prekretnica i ključna geostrateška lokacija na kojoj se lome koplja Zapada i Istoka. Zapad se neće tek tako lako predati i zato, iako Hilari Klinton očigleno postaje iracionalna, SAD se neće libiti od sukoba širokih razmera jer su svesne da će, ako u Siriji pobedi regularna armija na čelu sa Bašarom al-Asadom, američka imperijalistička moć i kapacitet za intervencije svuda po svetu značajno opasti. S druge strane, Rusija i Kina su takođe ovoga svesne i zbog toga je Sirija zemlja koja može odlučiti o daljoj sudbini sveta i geostrateškoj preraspodeli moći.