Виталиј Кличко – портрет једног „политичара“

Виталиј Кличко, или „др челична песница“, са својим братом Владимиром Кличком чини најпознатији тандем данашњице у тешкој категорији у боксу. Виталиј Володимирович Кличко рођен је 19. јула 1971. у Беловодску, тадашњој Киргизији, СССР, а у данашњем Киргистану. Овај Украјинац је поред успешне спортске каријере основао и своју политичку странку „Удар“. Питање које се природно намеће гласи да ли је Виталиј у политици успешан као и спорту.

Зашто је једном светски познатом боксеру и представнику своје земље у рингу поред два доктората - докторат из медицине и филозофије - било потребно и политичко ангажовање? У питању су психолошки разлози који су неустрашивог Кличка, првака у WBC категорији, који поседује импресиван скор у рингу, од 47 мечева, 45 победа и то 41 победа нокаутом, натерали да се укључи у политику. Виталију као да није било доста славе и чини се да је још увек био гладан медијске пажње и љубави својих присталица и навијача. Али нису сви Кличкови навијачи и присталице његове партије „Удар“, чије име асоцира на свет бокса.

Виталиј Кличко и малобројне присталице његове партије узели су учешће у протестима опозиције у Кијеву, главном граду Украјине, који још увек трају испред зграде владе. Пошто је Виталиј значајна медијска личност и популарна фигура, опозицији наклоњени медији су хтели да направе да је учешће партије „Удар“ било значајно. Међутим, својим учешћем на демонстрацијама партија Виталија Кличка се сама маргинализовала.

У реду је то што Виталиј Кличко користи своју популарност када су у питању хуманитарни пројекти, али Кличко користи своју популарност како би промовисао своје идеје о Украјини која би била у ЕУ и која би постала будућа чланица НАТО пакта. Кличкова партија се залаже за смену актуелног председника Украјине Виктора Јануковича и за окончање веза са Русијом. На овоме се види политичка незрелост Виталија Кличка и његових присталица. Украјина не може без Русије и илузија је да она може просперирати као чланица ЕУ и НАТО пакта. Русија поготово неће дозволити да се Кијев придружи НАТО пакту јер би се тиме Москва нашла у окружењу и изгубила би будућег стратешког партнера. Наиме, Русија има планове за Украјину и ти планови не укључују партију „Удар“. Све ово показује да је светски шампион у WBC категорији поприлично неискусан политичар.

Управо због те чињенице Немачка и Француска су позвале Виталија Кличка на један вид политичког усавршавања. Запад жели да од Виталија Кличка направи озбиљну политичку фигуру, али исто тако жели да Виталиј Кличко своје појасеве заложи у име вође опозиције у Украјини. Виталиј поседује највећу цивилну награду Немачке "Федерални крст за заслуге" и дозволу сталног боравка у овој земљи. Можда је Кличко својим дугим боравком ван своје земље у државама чланицама ЕУ и покупио „проевропске навике и начела“ која сада пропагира у Украјини, али такав начин политизације сопствене каријере никада није имао успеха. Могуће је да Виталиј ускоро крене на пут по западној Европи како би се учио политици пошто о боксу, медицини и филозофији све зна, али јадна је та опозиција уколико јој се први човек мора довести на „праву“ меру једног озбиљног западног политичара.

Запад је увек настојао да пронађе јавне, истакнуте личности који су љубимци прозападних медија и да од њих прави „иконе“ отпора „диктаторској“ власти. Сетимо се само случаја са Гаријем Каспаровим, прослављеним шаховским велемајстором, који је био истакнута фигура против „опресивног“ руског режима. Међутим, његова слава је кратко трајала. Кличко мора да зна да је он потрошна роба и да ће својим политичким залагањем само деградирати све оно што је у животу постигао на мишиће и уз помоћ интелектуалних капацитета.

Оно што можемо да поручимо Виталију је да се окрене породичном животу и да ужива у ономе што је постигао, а то није мало. Осим тога, наш јунак из ринга може да се посвети и хуманитарном раду, политика му није потребна, поготово када је на страни оних који желе да Украјину трајно одвоје од своје природне историјске, културне и верске матице. Уколико не жели да своју славу проћерда за још мало медијске пажње!