Говор у Бијелом Пољу - саборност и светост

(Светосавска беседа министра спољних послова Србије изговорена у Бијелом Пољу, Црна Гора, 27.1. 2010)

Ваше преосвештенство,

Драги пријатељи,

Браћо и сестре,

Срце ми је испуњено радошћу што сам данас овде са вама у Бијелом Пољу, и то на Савиндан, празник највећег националног светитеља међу Србима, важног датума у целом православном свету. Желим да вам пренесем најсрдачније поздраве из братске Србије, а пре свега од нашег председника Бориса Тадића.

На овај дан присећамо се  Светог Саве, симбола исконске народне мудрости и саборности. Позвани смо да будемо више од оног што јесмо, да будемо бољи по узору на најбољег међу нама, у чијем лику се Божје и људско састало у једно, осветљујући нам пут којим је наш народ кроз голготу толико пута пролазио, а који ће нам остати водиља и у будућности.

Свети Сава нас је окренуо ка образовању и оплемењивању, обогатио улогом свестраности и свеколикости човека и његовог делања у свету – од уметности до молитве и књиге, од правних норми до поуке о народној саборности.

Традиција једног народа пресликава се у његовој култури, али и у његовој политичкој и етичкој свести, поштењу и части, које нам омогућавају да одважно корачамо напред, знајући куда идемо.

Свети Сава нам указује да се морамо уздати у себе, у своју памет и у свој морал, и да само сталожени и јединствени можемо трајати у времену и свету.

Браћо и сестре,

Позив Светог Саве је позив помирења, позив опроста у којем су саборност и светост темељ наших вредности. То је позив који мири завађену браћу, позив да се „спасе отачаство“ и обнови народна слога.

Ја вас данас позивам на Савин завет – да се сетимо да нема веће несреће од сукоба међу браћом, нити веће мудрости од оне која збори да нас нико други неће усправити ако се сами не усправимо, у најтежим временима, и пред највећим искушењима.

Поново је наше највеће искушење Косово. По речима Патријарха српског Иринеја, наш Јерусалим. Ми Косово данас бранимо истином и мудрошћу. Бранимо га одлучно и свим срцем, јер то је наша историјска дужност. У борби за Косово нећемо попустити ни педаљ. Косово се бранило вековима, бранимо га ми данас, и браниће га они после нас. 

Свима који нас разумеју и пружају нам подршку у овом одсудном тренутку, тренутку који ће препричавати поколења, дубоко смо захвални. Никада им нећемо заборавити.

Браћо и сестре,

Србија и Црна Гора увек су кроз историју корачале заједно. Никада нисмо били завађени, и не смемо никада бити. Сетимо се да су данас, као и у Савино време, односи у свету променљиви, а да оно што је вечно је наше братство, наша заједничка историја и заједничко опстајање. Саборност народа Србије и Црне Горе, у вери, обичајима и духовном наслеђу је неуништива.

Славећи Светог Саву, и живећи сваки дан као да је Савиндан, ткамо вез који се из садашњости прелива у вечност. Востајемо и будимо се да би смо знали и постали, и стварали се изнова, чувајући и Хиландар, и Жичу, и Тврдош, и Острог, и Пећку Патријаршију, и Крку, и Дечане, и Студеницу, и Пиву и све наше друге манастире и светиње. Чувајући нашу духовност, славећи наше празнике и негујући наше обичаје, причајући причу о Светом Сави и свим нашим светитељима и јунацима, поносни на своју историју знаћемо како да уздигнете главе корачамо у будућност.

Само сећајући се оних најбољих који су живели пре нас можемо да живимо живот достојан човека. Само чувајући пламен вековне мудрости моћи ћемо да кажемо да смо се „имали рашта и родити“ и да нас се деца неће стидети. И да, Његошевим речима, „вјечна зубља вјечне помрчине нит’ догори нити свјетлост губи“, и да „борби нашој краја бити неће за далеко неко покољење“!

Браћо и сестре,

Нека вам је срећан Савиндан!

Хвала вам и живели!