“Предлог” Патрика Муна – онако како је изречен – и не изгледа као конструктиван, већ много више личи на ново бацање прашине у очи не само Хрватима, већ и Србима. Због тога је ваљда и председник РС Милорад Додик мудро избегао да се изјашњава о таквом “предлогу”.

Постоји и висок ступањ вјеројатности да ће се у даљој будућности Македонија распасти на два дијела, а у циљу формирања велике Албаније. Међутим, нас занима што ће бити с Босном и Херцеговином.

Сребреница је за бошњачки народ постала недодирљиви оснивачки национални мит и све што га буде оспоравало биће не само одбачено него чак третирано као аргумент више да су били невине жртве остављене од свих.

У посљедње вријеме дувају неки нови вјетрови, збуњујући за опскурна створења којима је иначе све јасно. Напримјер, извјесни Рамо Мехмедовић на улици у Сарајеву приђе предсједнику РС Милораду Додику и почне да му тупи о томе како је Република Српска «такозвана» и «геноцидна»

Изгледа да прозвођачима те фантастичне тезе и није циљ да се открије комплексна истина о ратним страдањима у БиХ, колико да одрже мит међу Бошњацима како су се они само онако “голоруки” бранили од Срба са “геноцидном намером” смишљеном у Београду.

Да не би било недоумица шта се заправо хоће, америчке и проамеричке европске дипломате у неформалним разговорима све чешће отворено помињу да се показало да за БиХ није најбоље рјешење консоцијација, него власт већинске нације са заштитом мањина.

Након информација о еволуцији спољнополитичких структура долазимо до поенте. Брисел до политичких одлука долази дугим процедурама преговарања и усаглашавања свих чланица, па се то односи и на спољну политику ЕУ, док у Вашингтону све то иде много једноставније.

Како извештаја још нема, из одломака које су јавности читали званичници ИЗ у БиХ није било тешко разазнати да је ту пре реч о маркирању непријатеља којима жели да се окружи вођство те заједнице оличено у реису Церићу и муфтији Зукорлићу.