„А та разлика је, некад видљиво и отворено, некад невидљиво и подмукло, увек слична мржњи, често потпуно истоветна са њом“, писао је нобеловац Андрић. Писао је и сликао сарајевске „константе“, премда је морао фабулу адресирати на средњи вијек.

Реч је о папиру који је колоквијално назван „Мадридском декларацијом“, о чијем садржају ће политичке вође Срба, Хрвата и Бошњака најпре разговарати са шпанским шефом дипломатије.

Акција у којој су учествовале јаке полицијске снаге покренута је пошто је малољетна Ромкиња М.М. из Братуначког насеља Раковац, претходно пронађена предозирана, дала изјаву дa је била сексуално искориштавана од преко стотину мушкараца.

Недовољна одлучност САД и ЕУ да санкционишу некооперативост босанскохерцеговачких лидера допринела је крају бутмирског процеса и фактичком блокирању процеса уставних реформи.

Вријеме је за потенцијално важну промјену на Балкану гледано генерално, а нарочито у БиХ и РС. Ово је можда најважнији тренутак од склапања Дејтонског споразума 1995. године.

О “средњем решењу” или о “одрживом решењу” – како су до сада описивани циљеви многих дипломатских “напора” усмерених на БиХ – до сада се много причало и писало, али не само да ниједно решење није пронађено већ ни озбиљна стратегијa није урађена.

И сарајевски и бањалучки медији у неколико наврата су у протеклих годину и по дана упозоравали да вехабије из Бугојна и Горње Маоче нису једине две групе селефија које представљају потенцијалну претњу безбедности грађана БиХ.

Референдума се боје они који крше и руше Дејтонски споразум и сањају унитарну бошњачку БиХ. Снови нису забрањени, али у стварности увијек ће постојати Република Српска потврђена међународним правом.

Могло би се, чак, рећи да би власт у Бањалуци пристала на улазак БиХ у НАТО  само кад би им неко написмено гарантовао да надлежности РС неће бити значајно редуковане макар у блиској будућности. Али такве гаранције нема, а питање је и хоће ли је икада бити.

На страни Републике Српске данас су и реалност и европске вредности, и национална традиција и култура, и истина, морал и слобода. Будућност српског националног идентитета почиње и ствара се у Републици Српској.