Помирљиви средњобосански и посавски Хрвати који су били темељ сарадње са Бошњацима постали су изиграна мањина. Исцурили су у Хрватску или Херцеговину тако да су херцег-босански радикали постали одлучујућа већина у оба ХДЗ-а.

Посљедње поруке са највиших међунардних инстанци гласе: „Три народа се морају сами договорити у буду ћности БиХ“, а нико, па ни Срби и Хрвати, не жели да живи заједно са осионим комшијама који стално пријете, псују, уцјењују и намећу на основу своје бројчане надмоћи.

Конфедерализација Босне је једини њен пут ка стварању функционалне државе. И нема ту ничег неевропског, што је аргумент оних који журе ка уједињењу по сваку цену. Па, главни град те Европе, је у земљи која се (још) није распала само захваљујући спољним придржавањима.

Колико год то изгледало чудно, коалиција СНСД-СДС не би била неприродна. Ове двије српске партије су одавно на истим националним таласима, а иако никада нису биле сестринске странке нису ни стварале лажно братство, у каквом су својевремено обје биле са ПДП-ом.

По попису 1991. Бошњаци су чинили 44% популације, Хрвати 25,4% а Срби 20,7%. У граду су доминирали Бошњаци (55,4%), и били су апсолутна или релативна већина свугде изузевши дела центра града уз Саву, где су Срби са 36% били релативна већина.

И док политичка јавност нагађа ко ће бити нови премијер, какву ће скупштинску већину да окупи, ко ће с ким у коалицију и под којим условима, ових дана се западно од Дрине често цитира Андрићев наук да "тамо гдје престаје логика - почиње Босна"!

Да би се хармонизовали односи унутар БиХ и региона било би неопходно да Бошњаци јасно и гласно кажу да ли коначно прихватају БиХ на начин како је она профилисана у Дејтону или ће и даље истрајавати на „јединственој“ БиХ у којој би они водили главну реч.

Додик је најавио да не намерава да одступа од става “Српска заувек, а БиХ док мора”. Он рачуна на помоћ Русије у одбрани дејтонског модела РС и БиХ и очекује да његове политичке намере из Београда не ометају ни Борис Тадић ни било ко други.

Сви се политичари, стари и нови, третирајући народ као приглупу рају, куну у демокрацију и у успјешност властите борбе против корупције и криминала, обећавајући пуну запосленост, више плате и пензије, социјалну правду и слично. Мисле, дакле, како је народ имбецилан...

Турско ангажовање неће допринијети интеграцији БиХ, али вјероватно хоће њеној дефинитивној подјели по већ испробаном кипарском моделу. За почетак би и већински бошњачки кантони могли да успоставе специјалне везе са својом матицом Турском.