Београдска подршка сарајевским ЈМБГ протестима је подршка унитаризацији Босне!

На Фејсбуку, који окупља акцијаше од речи а мање од дела, спроводи се кампања за одржавање скупова на Калемегдану, сваког дана од 11:55 код Победника. Скупови се организују као подршка демонстрантима у Сарајеву који су недавно блокирали Парламентарну скупштину БиХ и као таоце више од 12 сати држали парламентарне представнике и велики број страних гостију који су у том тренутку били у згради. Циљ протеста, коме се подршка даје сада и у Београду, јесте притисак да се парламентарци договоре и да се уведе јединствени ЈМБГ.

У оваквим околностима, мислим да нормалан човек не може а да се не упита да ли су људи који подржавају овај протест у Београду кратковиди, идиоти или то просто гледају површно?! Наиме, потпуно је нејасно како неко ко има барем мало свести, и националне и грађанске(!), може да подржи протест за јединствени ЈМБГ у БиХ?!

Прво, тај закон који је уређивао ЈМБГ је од Уставног суда одбачен као неуставан(!) и тражена је његова измена и уподобљавање прописима.

Суштина проблема је у следећем: Република Српска (РС) тражи да се питање ЈМБГ-а и области уреди тако да иде ентитетском линијом и да се унесу називи места каква сада јесу у РС, а не од пре рата. Дакле, РС инсистира да се, и у овом питању, очува посебност и раздвојеност у односу на Федерацију! Притом, РС то чини позивајући се на Дејтонски споразум и на законе, дакле, позивајући се на право!

Притом, РС је решила проблем ЈМБГ за грађане који имају пребивалиште на њеној територији усвајањем одговарајућих прописа. Проблем постоји дакле само у Федерацији. СДА и СДП БиХ блокирају усвајање измена и допуна Закона о ЈМБ у Парламентарној скуп[тини БиХ и намерно избегавају решавање проблема у Федерацији. Тако је блокадом парламента заправо циљ био изазвати бес грађана Федерације, и увести ОХР у игру како би био наметнут закон неповољан по Српску и то се и догодило. Уз све то, на протесту у Сарајеву учествује знатан број организација које изричито траже укидање Републике Срспке, ревизију Устава БиХ и Дејтонског споразума ("Антидејтон" покрет за Републику БиХ и слични...). Сада се чека одлука ОХР-а и нова серија притисака на Српску.

 

РС неће да прихвати јединствен ЈМБГ за БиХ јер то види као још један у низу корака ка даљој системској и институционалној унитаризацији којој се грађани РС противе. Противе се томе јер то није у складу са Дејтонским уговором и правима која овај споразум гарантује српском ентитету. Подсећања ради, према слову Дејтона заједничких надлежности има свега девет. До данас, постепеним притиском на РС, заједничких надлежности има 83! Дакле, све време је у игри настојање да се направи унитарна БиХ. Јединствени матични број за целу БиХ виђен је у Бањалуци као још један корак ка томе!

Два су разлога зашто нико иоле рационалан у Србији не би требало да подржи тај протест у БиХ, а још мање да присуствује њему у Београду:

1. Демократски разлог - грађани Републике Српске су се изборили за своју посебност и они не желе да живе у унитарној БиХ (као што је, рецимо, као легитимно препознато да Албанци на КиМ не желе да живе под влашћу Србије) и баш их брига шта ће да буде са Федерацијом и Сарајевом и са киме већ... Људи у РС желе да оно што је њихово – буде њихово, не тражећи притом ништа од Федерације! Уз све то, Република Српска се позива на Дејтонски споразум, устав и законе!

Дакле, није нормално и није морално ни демократски тражити од некога да прихвати нешто што не жели, поготово ако на то има право, а Република Српска се позива на уставне одредбе и Дејтон који су темељ уређења БиХ и који су међународно признати и гарантовани од УН и великих сила!

2. Национални разлог - људи у Републици Српској су махом српске националности. Прошли су рат да би одбранили право да остану Срби (и зато им с разлогом смета када их било ко, па и председник Србије, свртава у некакав босански лонац називајући их Босанцима!). То право им је признато од света (УН и великих сила) и они су препознати као ентитет унутар БиХ.

Чини се неразумним како неко иоле нормалан може да подржи да његов народ уруши своја права (грађанска, уставом и међународним актима гарантована!) и своје националне интересе, тиме што ће даље да подржи идеју да се РС све више уклапа унутар државе у коју: грађани РС не верују; за коју сматрају (позивајући се на досадашња искуства) да им неће заштитити идентитет и права; коју не желе! Па то је као да некога терамо у брак, а он то неће, и, више од тога, тражи да се поштује папир на којем пише докле тај заједнички однос може да иде!

Цела прича се у суштини своди на то да се кроз протесте, блокаде и слично направи притисак и да Високи представник у БиХ наметне сам одлуку, као и раније до сада, а противно правима и интересима РС. Сматрам да не може да се прихвати као нормално и разумно (и у моралном и у националном погледу) да неко овде, у Србији, подржава да се урушавају права једног народа (демократски принцип), притом свог народа (национални принцип).

Зато је скуп за подршку јединственом матичном броју у БиХ штетан јер доприноси нечему што је пре свега недемократско и што је национално погубно.

Што се тиче тврдње да све ово нема везе са политиком, већ са жељом да се живи нормално – онда нека се учини оно што је нормално: нека се дозволи грађанима да одлуче шта желе, а јасно је да Срби и Бошњаци не желе да живе заједно!

Ако је циљ да се спасу бебе и помогну обични људи, нека се онда тражи да посланици Федерације попусте и уваже аргументе (на Дејтону и праву засноване!) које износи РС. Утолико лакше - ем ће они који подрже овај предлог бити у праву са законских основа, ем ће допринети да људи живе нормално. Уосталом, РС не инсистира ни на чему другом него на ономе што је у складу са законима! Ако се жели брзо решење свега - нека раздвоје матичне бројеве. Србе у РС не интересује да они контролишу Бошњаке и да имају увид у њихов ЈМБГ. Они, заправо, неће ништа да имају са њима, и траже да деле само онолико колико морају, по Дејтону.

Ако је жеља да се да подршка окончању проблема свих грађана БиХ, независно од националности, треба да се одржи скуп подршке за осамостаљење Републике Српске јер се и на примеру ЈМБГ, као и на многим другим питањима показује да БиХ не функционише. То кажу сви – и међународна заједница, и Бошњаци и Срби. Сви народи у СФРЈ су имали право на самоопредељење, према томе, треба га дозволити и Србима. Ту није реч о националном, већ о демократском принципу! Зато, на Калемегдану или где већ, требало би да се организује скуп за отцепљење РС, а не за даљу унитаризацију БиХ кроз нове заједничке документе и надлежности у циљу јачања нефункционалне државе.