Dejton osnova za sva rešenja

S početkom proleća u Bosni i Hercegovini počeli su i neuobičajeno vrući politički dani. Tome je u izvesnoj meri doprinela svuda već prisutna ekonomska kriza, ali glavni povod za talasanja na ovdašnjoj političkoj sceni – bar kad je u pitanju Republika Srpska – uzrokovan je prvenstveno nezadovoljstvom opozicionih političkih partija (SDS, PDP, SRS, DS) i dela javnosti zbog spoticanja i učinjenih propusta u obnovljenim pregovorima trojice BH lidera u sklopu tzv. prudskog procesa.

Reč je o razgovorima o mogućim ustavnim promenama u BiH, potpisanim papirima u Prudu i Banja Luci, kao i kontroverzama koje su u vezi s tim nastale. Da ukratko podsetimo: tokom novembra Bosna i Hercegovina je bila u središtu pažnje međunarodne javnosti. Neposredan povod tome bio je politički dogovor lidera tri vodeće i vladajuće partije u BiH – Milorada Dodika (SNSD) iz Republike Srpske i Sulejmana Tihića (SDA) i Dragana Čovića (HDZ) iz Federacije BiH o eventualnoj ustavnoj reformi zemlje, podeli državne i vojne imovine, utvrđivanju konačnog statusa Brčkog, popisu stanovništva i nekim drugim pitanjima o kojima su bila suprotstavljena gledišta. U zaoštrenoj političkoj i ekonomskoj krizi, koja se prelamala kroz međuentitetske i međunacionalne odnose u Bosni i Hercegovini, dovodeći u pitanje već ostvarene rezultate u započetim reformama, bio je to svakako dobar signal i za domaću i za međunarodnu scenu.

Različiti pristupi i spoticanja

Veći deo onog o čemu su se dogovorila trojica lidera u Prudu (malo mesto u Posavini), a potom i u Banja Luci, ljudi u BiH su dobro prihvatili. Reč je o usaglašenom stavu o konačnom statusu Brčko distrikta, podeli državne imovine među entitetima i toliko potrebnom popisu stanovništva,koje bi trebalo da se provede tokom 2011. godine. Time su ispunjene neke od obaveza koje je BiH preuzela prilikom prošlogodišnjeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, pa je razumljivo da je „prudski proces“ pažljivo praćen i pozitivno ocenjen u Briselu. Iz sedišta Evropske unije oglasili su se njeni vodeći predstavnici, Havijer Solana i Oli Ren. Oni su ove susrete i dogovore ocenili kao podsticajne za dalje unapređenje političkih i ekonomskih prilika u zemlji.

Ipak, nije sve tako ružičasto kako bi se moglo zaključiti na prvi pogled. Ono najznačajnije u razgovorima trojice BH lidera – mogućnost ustavnih promena i naznaka polaznih pozicija za najavljene reforme, samo je ovlaš navedeno u zajedničkom saopštenju i ostalo nerasvetljeno. Do prave konfuzije i kontroverzi oko toga o čemu su se Dodik – Tihić – Čović dogovorili došlo je kada su se oni pojavili pred javnošću sa svojim pojedinačnim i, u velikoj meri, oprečnim saopštenjima.

Loši odjeci i različite interpretacije ovih razgovora na domaćem terenu posledica su postojećih političkih podela, kao i nedovoljno jasnih (Dodik), nedorečenih (Tihić) i dvosmislenih izjava (Čović). I dok Dodik istrajno tvrdi kako Republika Srpska u svim opcijama ostaje „neupitna“ (tj. nesporna činjenica), Tihić kaže kako je u načelu dogovorena nova teritorijalna organizacija BiH sa četiri državotvorne jedinice na srednjem nivou vlasti – Sarajevo, Banja Luka, Mostar, Tuzla. Nešto slično priželjkuje i lider HDZ Dragan Čović. On kaže da Hrvati kao konstitutivan narod u BiH nisu ravnopravno tretirani i da imaju pravo na svoj entitet. Slaba tačka u toj opciji je,međutim, to što HDZ ne računa samo na razgraničenje sa Bošnjacima unutar Federacije BiH, već očekuju da im se priključe neke od opština sa hrvatskom većinom u Posavini i centralnoj Bosni.

Ako je suditi po nedavno usvojenom dokumentu u Narodnoj skupštini Republike Srpske – Deklaraciji za odbranu Dejtonskog sporazuma, pozicija ovog entiteta ostaće u svim bitnim pitanjima nepromenjena. U Deklaraciji se precizira da su promene Ustava BiH moguće samo pod uslovom da se njima ne narušava teritorijalna celovitost i ustavno-pravna pozicija Republike Srpske, kako je to određeno Dejtonskim sporazumom. Dejton je, dakle, polazna osnova za sve razgovore o novom BH ustavu.

Komplikovani odnosi u složenoj državi

Sadašnjoj, nezavidnoj situaciji u BiH, dobrim delom doprinosi okolnost da je ona složena država sa komplikovanim unutrašnjim odnosima. Njeni entiteti imaju potpuno različite sisteme vlasti i bitno drugačiju organizaciju državne uprave. Dok je Republika Srpska uspostavljena po modelu centralizovane države (zakonodavna i izvršna vlast ostvaruje se u republici i opštinama), dotle je u Federaciji BiH, bošnjačko-hrvatskom entitetu, sve upravo suprotno. Tamo je uspostavljen kantonalni sistem sa tri nivoa vlasti, sa glomaznim i neracionalnim administrativno-upravnim aparatima.

Kakav je to balast za državu,a posebno građane ovog entiteta,biće jasno ako kažemo da pored federalne skupštine, vlade, raznih tela i institucija na republičkom nivou, egzistira takođe 10 kantonalnih parlamenata i vlada sa ukupno oko 150 ministarstava na srednjem nivou vlasti, kao i više desetina administrativno-upravnih aparata u opštinama.

Treba li onda da čudi da Federacija BiH izdvaja celih 60 odsto bruto društvenog proizvoda za javnu potrošnju (dvostruko više nego RS i zemlje u okruženju) i da je, prema nedavnoj informaciji federalnog ministra finansija Vjekoslava Bevande, za prvih devet meseci prošle godine ostvaren budžetski deficit od 350 miliona konvertibilnih maraka (ili 179 miliona evra). Sa tako megalomanskom javnom potrošnjom Federacija koči ekonomski razvoj i napredak ne samo svog entiteta već i BiH kao države.