(Не)споразум Додика, Изетбеговића и Човића - ход по ивици НАТО жилета

Споразум о принципима за формирање власти на нивоу БиХ који су 5. августа потписали председници водећих странака у БиХ, Милорад Додик (СНСД), Бакир Изетбеговић (СДА) и Драган Човић (ХДЗ БиХ), одмах је изазвао - поред оштрих реакција опозиционих странака у Републици Српској(РС) и Федерацији БиХ(ФБиХ) - прве неспоразуме између Додика и Изетбеговића, и то због тачке 3. поменутог споразума.

"Наставити интеграционе процесе у складу са Уставом и законима, усклађујући ставове и интересе свих нивоа власти у БиХ. Потврдити опредељење за унапређење односа са НАТО-ом, не прејудицирати будуће одлуке у вези са чланством БиХ. Све активности у овом смислу спроводе се у складу са свим релевантним одлукама Предсједништва БиХ, Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ, а имајући у виду уставну надлежност Председништва за спровођење спољне политике. Комисија за НАТО интеграције БиХ ће сарађивати са свим релевантним институцијама с циљем реализације односа са НАТО-ом, укључујући израду нацрта и планова, на бази одлука Предједништва БиХ и Савета министара БиХ" - тако од речи до речи гласи став 3. споразума Додик-Изетбеговић-Човић.

Због овог става, из опозиционих странака у РС, првенствено из редова СДС-а, Додика су оптужили да је "капитулирао, јер се определио за пут у НАТО", приговарајући му да је прекршио Резолуцију Народне скупштине РС (НС РС) о војној неутралности. Додик, пак, одговара да поменуту Резолуцију није прекршио, при чему из Додиковог СНСД-а истичу да посланици СДС-а нису ни били на седници када је изгласана Резолуција пре скоро две године, а сам Додик је СДС-у љутито поручио да је "издао њхову издају". Нови председник СДС-а Мирко Шаровић се заложио за поштовање Резолуције НС РС о војној неутралности, те позвао Додика да јасно каже "шта је СДС издао", истичући да су "министри из реда СДС-а и ПДП-а девет пута са седница Савета министара БиХ скидали предлог Годишњег националног плана (АНП)", који је потребно усвојити да био био активиран Акциони план за чланство БиХ (МАП) у НАТО алијанси. Из СНСД-а су, опет, оптуживали Додиковог претходника на месту српског члана Председништва БиХ Младена Иванића да је гласао за Стратегију спољне политике у којој је кретање ка НАТО-у наведено као један од најважнијих спољнополитичких циљева БиХ, а из Иванићевог ПДП-а су подсећали Додика како је баш СНСД-ов високи функционер Небојша Радмановић, као председавајући Председништва БиХ, 2009. године послао генералног секретару НАТО-а захтев за МАП.

Уз све ово, Бакир Изетбеговић је подсетио СНСД, СДС и ПДП да су 2005. године њихови посланици гласали за Закон о одбрани БиХ, у чијем се члану 84. наводи да се институције БиХ обавезују да испуњавају обавезе на путу ка чланству БиХ у НАТО алијанси. Изетбеговић се позива баш на тај закон, као и слање захтева за МАП и Стратегију спољне политике БиХ, када тумачи тачку 3. споразума који је потписао са Додиком и Човићем, те на тај начин одговара и опозицији у ФБиХ која му приговара што се у тачки 3. споразума не наводи експлицитно да ће нови Савет министара БиХ послати први АНП, како би одмах био активиран МАП.

Чињеницом да се то нигде не наводи у тачки 3. служи се и Додик и његов СНСД, с тим да прећуткују чињеницу да се у истој тачки не наводи ни Резолуција НС РС о војној неутралности. Тако је испало да је текст тачке 3. споразума Додик-Изетбеговић-Човић подложан чак и потпуно супротним интерпретацијама, те зато неће бити никакво изненађење ако споразум у целости престане да важи уколико не буде спроведен у року од 30 дана, како је тим споразумом и предвиђено.

На то посебно упућују последња иступања самог Изетбеговића и актуелног председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића. Прво је Комшић поручио да не само да неће пристати на именовање мандатара за председавајућег Савета министара БиХ из СНСД-а, уколико претходно не буде послат АНП у седиште НАТО-а, већ да без тог услова неће сазвати ни седницу Председништва БиХ на чијем дневном реду би се нашло именовање мандатара. Изетбеговић је, онда, саопштио да ни бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић (СДА) неће пристати на избор мандатара и Савета министара БиХ без слања "редукованог АНП-а", не наводећи, притом, шта подразумева та "редукција".

Тако да ће, посматрајући са Изетбеговићеве и Комшићеве стране, реализација споразума зависити искључиво од тога да ли ће Додик пристати на слање првог АНП-а. С друге стране, Додик у својим изјавама након потписивања споразума уопште не помиње слање АНП-а. На питање бањалучких "Независних новина" које је гласило "Да ли је тачна информација, односно прича која се у јавности појавила да ће БиХ послати Годишњи план за НАТО (АНП), укључујући само цивилни аспект, а не и војни, као што стоји у плану који је већ сачињен?", Додик је овако одговорио: "Немам појма. Ништа нисмо договарали о томе. Волео бих да и ви као озбиљан новинар прочитате споразум, односно принципе које смо потписали онако како пише. Вук Караџић је рекао 'Читај као што је написано'", рекао је Додик. У наредним изјавама уопште се није бавио питањем слања АНП-а, већ је истицао да њега најпре обавезује Резолуција НС РС о војној неутралности.

И самом Додику је, заправо, итекако јасно да су Резолуција и слање АНП-а у супротности једно с другим, а он сам је у више наврата у последњих неколико месеци - пре потписивања споразума - истицао да на активирање МАП-а никако неће пристати. "Нема начина да Република Српска путем мене да сагласност да се прихвати МАП нити било каква приближавања НАТО-у. Са НАТО-ом можемо да сарађујемо у оквиру Партнерства за мир, индивидуалним планом сарадње (ИПАП, оп.а.) који подразумева оно што већ постоји. Сматрам да у оквиру тога можемо да сарађујемо, али дати сагласност за активирање МАП-а, то од стране представника из РС неће добити" - гласио је један од најупечатљивијих Додикових одговора на ову тему. Рекао је, такође, и да он зна шта би значило активирање МАП-а. "Кажу ми да то није важно за чланство у НАТО-у, а тамо пише да је то план за чланство у НАТО-у. Па ће ми за пет година рећи: 'Ево, пре пет година си ти донео тај план'. Па овде је неко лудило. Ми имамо рационалан разлог зашто то нећемо", рекао је Додик сарајевском "Дневном авазу" четири месеца пре потписивања споразума са Изетбеговићем и Човићем.

Дакле, када упоредимо ове Додикове ставове са захтевима Изетбеговићеве СДА и Комшићевог ДФ-а за активирање МАП-а, јасно је да би Додиков пристанак на слање АНП-а значио не само Додиков потпуни заокрет од досадашњих ставова, већ и одступање од Резолуције НС РС о војној неутралности. Дакле, то не би био само Додиков потпуни политички пораз, већ и политичко поништење Резолуције. А иронија би била тим већа што до сада чак ни СДС-ов министар безбедности у Савету министара БиХ Драган Мектић није пристајао да се слање АНП-а нађе на седници Савета министара, иако је, рецимо, отворено изјавио да се он лично залаже за чланство и БиХ и Србије у НАТО-у.

Али, шта ако Изетбеговићева СДА и Комшићев ДФ некако пристану на формирање новог Савета министара са СНСД-ом, а да им се Додик експлицитно не обавеже да ће прихватити слање АНП-а одлуком Председништва БиХ или новог Савета министара? И сам Додик је пре три и по месеца говорио о једној таквој могућности, још док је преговарао са Човићем и Изетбеговићем о формирању новог Савета министара. "Договорили смо изјаву, Човић и ја смо је потписали, а Изетбеговић није. Тражили су да се на сумњив начин активира МАП. Изетбеговић тражи министарство одбране да би то прогурао", рекао је Додик. Он је, вероватно, свестан да је могуће да то и сада буде учињено, јер је место министра одбране, по споразуму од 5. августа, припало странкама из ФБиХ: као могући министар помиње се кадар ДФ-а, пензионисани генерал Сифет Поџић, за којег тешко да би се могло гарантовати да на своју руку не би послао АНП у седиште НАТО-а, и то уз подршку и своје странке и СДА.

Или, рецимо, шта ако нови Савет министара БиХ, прегласавањем министара из РС, донесе одлуку о слању АНП-у на исту адресу, или, пак, такву одлуку у Председништву БиХ донесу Комшић и Џаферовић, прегласавајући Додика? У овој другој варијанти, Додик би се могао позвати на заштиту виталног националног интереса и та одлука би ишла у НС РС, која би је двотрећинском већином могла поништити. У претходној варијанти, са прегласавањем у Савету министара БиХ, ситуација би требало да буде још јаснија, али није тако: упркос томе што би одлука о слању АНП-а требало да спада у домен спољне политике која је у искључивој надлежности Председништва БиХ, у СДА и ХДЗ-у БиХ до сада су је сматрали техничком, чим су у више наврата покушавали да је "прогурају" кроз Савет министара БиХ - али им то није успело. Дакле, требало би да буде довољно да и будући министри из РС, као и ови садашњи из СДС-а и ПДП-а, просто не пристану да у Савету министара дође до било каквог одлучивања/гласања о одлуци о слању АНП-а.

 Било је у СДА, ДФ-у и ХДЗ-у БиХ размишљања да је одлука о слању АНП-а још "техничкија" да би је могао послати и лично министар одбране - без одлука и Председништва БиХ и Савета министара - али се ХДЗ-ова још актуелна министарка Марина Пендеш никада није осмелила да то уради. Али, можда ту врсту страха не би осећао нови министар одбране из СДА или ДФ-а, па могућност самоиницијативног слања АНП-а у седиште НАТО-а не би требало искључити, под условом да нови Савет министара уопште буде формиран, а да Додик не пристане на слање АНП-а. Такав сценарио није немогућ и тада би политичке тензије могле да досегну неслућене размере, ако је судити већ и по Додиковим најавама да ће блокирати заједничке инстуције БиХ ако не буде формиран нови Савет министара до 5. септембра.

Да ли ће он то покушати да учини и на који начин тешко је нагађати, а ништа мање није лакше нагађати ни шта би се догодило да Изетбеговић пролонгира свој захтев за слање АНП-а на неки (не)одређен период. То, највероватније, не би наишло на подршку Комшићевог ДФ-а, а ни унутар значајног дела СДА, имајући у виду да Конгрес СДА бира председника странке 14. септембра, а Изетбеговић је главни претендент на страначки престо. Такође, треба имати у виду да нови специјални представник ЕУ у БиХ, Аустријанац Јохан Сатлер, ступа на дужност 1. септембра, када у Сарајеву на његовом месту више неће бити Швеђанина Ларса Гунара Вигемарка, под чијим је покровитељством и потписан споразум Додик-Човић-Изетбеговић. То ће имати утицаја на динамику реализације споразума, а у овом тренутку чини се да су веће шансе да до 5. септембра не буду реализоване ставке тог споразума које се односе на "сарадњу са НАТО" и формирање новог Савета министара БиХ. Просто зато што је ова друга ставка важнија Додику, а делом и Човићу - уз измене Изборног закона БиХ на којима инсистира - док је Изетбеговићу и Комшићу реализација прве ставке, коју виде искључво као слање АНП-а, услов за реализацију друге. А до 5. септембра требало би да се догоди велики преокрет у односу на сада прокламоване позиције да би обе ставке до тада биле реализоване на задовољство сва три потписника. Зато неће бити необично да, ако пред крај рока који су себи задали, они сами затраже нови продужетак, јер сматрају да не могу постићи бољи резултат од нерешеног; рачунајући, свако за себе, да ће у продужецима - ако већ не успеју да направе неку већу разлику у поенима - оно бар убацити кош предности пред нови меч.