Ново Председништво БиХ - старе и непремостиве разлике

Иако је и пре званичне инаугурације нових чланова Председништва БиХ било јасно да и са њима у Председништву БиХ остају старе непремостиве политичке разлике између српског, с једне стране, те бошњачког и хрватског члана, с друге стране - то се врло гласно потврдило и приликом званичног ступања на нову дужност Милорада Додика, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића.

Комшић је још пре инаугурације разљутио Србе са обе стране Дрине изјавом да "БиХ треба да призна Косово", мада је додао да "чисто сумња да ћемо у Председништву БиХ са Додиком доћи до те одлуке". А у свом говору током инаугурације чврсто се заложио за чланство БиХ у НАТО алијанси, више неголи и за чланство у ЕУ. Будућност БиХ, по моме убеђењу, јесте чланство у НАТО савезу и чланство у ЕУ. То су уједно и гаранти сигурности и просперитета наше државе и њених грађана. НАТО пут Босне и Херцеговине је данас тамо где је био када сам последњи пут, пре четири године, у истом својству, био у згради Председништва. Сада је дошло вријеме да то променимо и ја нећу пропустити прилику која се може указати да то, кроз активирање МАП-а за чланство у НАТО савезу, променим", поручио је Комшић.

Сличним тоном говорио је и Шефик Џаферовић када је реч о придруживању НАТО-у. "Када је у питању одбрана, морамо се заложити за даљњу реформу одбрамбеног система у складу са НАТО стандардима и Прегледом одбране који је усвојило Председништво у претходном мандату(....) Наше Оружане снаге у највећој мери већ примјењују НАТО стандарде. Учествују у међународним сигурносним и мировним мисијама под окриљем ове организације, као и Организације УН. Очекујемо да ће ускоро бити активиран Акциони план за чланство БиХ у НАТО-у, како би се наставило са реформама нашег одбрамбеног система", рекао је Џаферовић.

Додик се у свом говору на инаугурацији није успротивио чланству БиХ у НАТО као што је то чинио у својим јавним наступима у протеклих неколико месеци, али се позвао на Резолуцију о заштити уставног поретка и војној неутралности коју је Народна скупштина Републике Српске донела 18. октобра 2017. године. „Република Српска је трајно опредијелјена за поштовање уставног поретка БиХ настале међународним уговором уз гаранције великих сила и потписе Србије и Хрватске(....) БиХ се граничи са Србијом, Хрватском и Црном Гором. Хрватска је чланица ЕУ и НАТО пакта, као и Црна Гора. Србија има статус у НАТО Партнерству за мир, као што га има и БиХ. То говорим због потребе и упућености за развијање регионалне сарадње, полазећи од тога да једни другима требамо бити подршка и помоћ у данашњем нестабилном и дезоријентисаном свету. Разне изјаве и спорења могу највише штете донети БиХ", навео је Додик у свом инаугурационом говору.

Ваљда је рачунао да не треба да цитира шта пише у Резолуцији о војној неутралности РС, те да су Џаферовић и Комшић у протеклих годину дана прочитали да у том документу стоји да је "Република Српска опредељена да сваки будући статус координише са Србијом као потписницом Дејтонског споразума". " У складу с тим Народна скупштина РС доноси одлуку о проглашавању војне неутралности РС у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума у РС на коме би се донела коначна одлука о том питању", истиче се у поменутом документу.

Наравно да све ово знају и Џаферовић и Комшић, као што и Додик зна да се све политичке партије Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ залажу за чланство БиХ у НАТО алијанси, често и више и пре него за чланство у ЕУ. У последње време, у томе су предњачиле управо водећа бошњачка Странка демократске акције(СДА) из које долази Џаферовић и Демократска фронта(ДФ) чији је Комшић вођа. Као што су најчешће из те две странке истицали да "БиХ треба да призна Косово".

 Но, српски члан Председништва БиХ има уставни механизам помоћу кога може врло лако да одбаци све што се може сматрати угрожавањем виталног националног интереса РС, а Додик је у свом говору јасно поручио да ће тако и чинити, као што се то радило и пре њега. "У случају да као члан Председништва БиХ будем прегласан у Председништву, имам право прогласити да је таква одлука деструктивна по животни интерес Републике Српске и тражити да се о томе изјасни Народна скупштина РС. Ако Народна скупштина двотрећинском већином потврди моје противлјење одлуци Председништва БиХ донесеној прегласавањем, таква крња одлука Предсједништва неће ступити на снагу. Другим речима, сматраће се да таква одлука није ни постојала, као што се већ дешавало у неким ранијим случајевима", поручио је Додик.

Двотрећинска већина о којој говори Додик постојала је и раније, без обзира на непомирљиве разлике међу српским политичким партијама у РС, а постојаће и убудуће, без обзира што садашња коалиција окупљена око СНСД-а за формирање нове Владе РС нема двотрећинску подршку у Народној скупштини РС. Другим речима, када је реч о уставом дефинисаном виталном националном интересу, у Народној скупштини РС лако се долазило не само до двотрећинске већине, већ и до готово стопостотне сагласности свих српских посланика, па ће тако, по свему судећи, бити и у наредне четири године. Тачније, у те четири године БиХ неће стићи у НАТО алијансу, а да ли ће добити Акциони план за чланство у НАТО-у(МАП) највише ће зависити од политичке воље у НАТО-у. Јер, ако се Додик буде придржавао свог обећања да РС и њена Геодетска управа неће укњижити власништво над 23 војне локације на министарство одбране БиХ - што је до сада био услов НАТО-а за активирање МАП-а - онда БиХ неће добити ни МАП.

Напослетку, али не и најмање важно, између Додика, Џаферовића и Комшића остају непремостиве разлике и у вези останка ОХР-а и страних судија у Уставном суду БиХ. Додик је поновио свој став да са ОХР-ом и троје страних судија од укупно 7 судија Уставног суда БиХ "БиХ нема пун унутрашњи суверентитет", али то нимало не смета његовим колегама, а посебно Џаферовићу за којег је Додиков став потпуно неприхватљив. " И високи представник и стране судије су део Дејтонског споразума(...) Уколико се Додик и сличне политике наставе овако понашати, доћи ће у питање и Дејтон. Тада долази у питање све, али једино неће доћи у питање држава БиХ", запретио је Џаферовић.

Дакле, ако је судити по овим непремостивим разликама, у наредне четири године неће бити укинут ОХР, нити ће стране судије отићи из Уставног суда БиХ, нити ће БиХ ући у НАТО, нити признати самопроглашено Косово. Сем ако можда председник Србије Александар Вучић, у међувремену, не постигне "договор" са вођама косовских Албанаца о "разграничењу" на Косову и Метохији, а то подрже и Додик и Џаферовић и Комшић и остали у БиХ, па са тиме онда отпочне и нека врста политичке трговине у самој БиХ. Која ће се, наравно, завршити без "разграничења" БиХ, јер на тако нешто неће пристати нико у Федерацији БиХ, с обзиром да не пристају ни на много мање од тога, попут већ предложеног укидања ОХР-а и одласка страних судија.